Ove godine se od 13. do 17. maja, prvi put obeležava Evropska nedelja javnog zdravlja (u organizaciji Evropskog udruženja za javno zdravlje), a svaki dan je posvećen određenoj temi:

13. maj: "Postati, biti i ostati fizički aktivan",
14. maj: "Zdrava okruženja",
15. maj: "Zdravstvena zaštita za zaštitu zdravlja",
16. maj: "Održivi i zdravi načini ishrane" i
17. maj: "Mentalno zdravlje mladih".

Ključne poruke svake teme Evropske nedelje javnog zdravlja 2019. godine zasnivaju se na dokazima i resursima koje dele različiti izvori, uključujući:

- Regionalnu kancelariju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za Evropu;

- Evropsku komisiju (npr. pomoću Stanja zdravlja u Evropskoj Uniji – partnerski izveštaj 2017);

 - Sekciju EUPHA, članove EUPHA i EUPHAnxt (EUPHA mreža nove generacije);

 - Stručnjake Saveta profesionalnih terapeuta za evropske zemlje (COTEC), Svetske federacije za fizikalnu terapiju - Evropski region (WCPT), Saveza za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), Evropske federacije udruženja dijetetičara (EFAD) i nevladine organizacije Mentalno zdravlje evropske omladine (EYMH).

Ukoliko nije drugačije navedeno, poruke se odnose na sve 53 države članice Regionalne kancelarije SZO za Evropu.

Ponedeljak, 13. maj: "Postati, biti i ostati fizički aktivan"

Moto dana: „Volim da se krećem, krećem…“

Ključne poruke:

1. Fizička aktivnost je veoma laka ako na posao idete peške, vozite bicikl ili koristite stepenice kao deo vaše dnevne rutine.
2. Fizička aktivnost i učešće u sportu pokazali su se korisnim za mentalno zdravlje, depresiju i socijalnu inkluziju.
3. Bavljenje fizičkom aktivnošću u mlađoj životnoj dobi, kao i nastavak u starijoj životnoj dobi, doprinosi zdravom starenju.
4. Fizička aktivnost pomaže starijim ljudima da postignu bolji kvalitet života, nezavisnost, održavanje mobilnosti, bolje performanse u svakodnevnim zadacima, bolju kognitivnu funkciju, bolje raspoloženje, manji rizik od slabosti i nižu stopu umiranja.
5. Društveni sektori (zdravstvo, obrazovanje, sport, urbanizam, saobraćaj), radna mesta, zajednica i mediji imaju direktnu korist od ulaganja u fizičku aktivnost svojih klijenata, radnika i studenata.
6. Zaposleni koji su fizički aktivni su zdraviji, srećniji i manja je verovatnoća da će odlaziti na bolovanje. Promovišući fizičku aktivnost i aktivno putovanje, poslodavci mogu poboljšati dobrobit osoblja, povećati posećenost i smanjiti stres na poslu.

Ostale činjenice:

• 1 od 3 odrasle osobe u Evropi nije dovoljno fizički aktivna.
• Fizička neaktivnost je jedan od vodećih faktora rizika za prekomernu telesnu težinu, gojaznost, nezarazne bolesti i hronična stanja. U 46 zemalja Evropskog regiona, više od polovine stanovništva ima prekomernu telesnu težinu ili gojaznost.
• SZO preporučuje da odrasle osobe (uključujući i starije odrasle osobe) preduzmu najmanje 150 minuta umerenog intenziteta ili 75 minuta intenzivne aerobne fizičke aktivnosti ili odgovarajuće kombinacije svake nedelje.
• Na osnovu istraživanja u zemljama EU, prekomerna telesna težina pogađa do 70%, a gojaznost do 30% odraslih. Mnoga deca takođe imaju prekomernu telesnu težinu ili gojaznost.
• 46% ljudi u EU izjavilo je da nikada ne vežba niti se bavi sportom.
• Intervencije za povećanje fizičke aktivnosti posebno bi trebalo da budu usmerene na specifične populacione grupe kao što su osobe sa invaliditetom, adolescentkinje, žene, osobe sa prekomernom težinom ili gojaznošću, osobe niskog socio-ekonomskog statusa i migrante.
• Smanjenje fizičke neaktivnosti u Evropi dovelo bi do značajnog poboljšanja zdravlja, životne sredine, individualnog kvaliteta života, društvene uključenosti i otpornosti.
• U cilju zaštite dece i mlađih ljudi, važno je smanjiti marketing i reklamiranje alkohola i hrane visoke masnoće, šećera i soli, posebno u sportskim klubovima i na sportskim događajima.
  • Roditelji mogu biti uzori svojoj deci demonstrirajući aktivno ponašanje i ohrabrujući ih da budu fizički aktivni.

Fizička aktivnost kod starije populacije

• Kako ljudi stare, postaju sve ranjiviji na bolesti i invaliditet. Međutim, veći deo ovog opterećenja može se smanjiti ili sprečiti adekvatnim rešavanjem specifičnih faktora rizika, od sprečavanja padova i socijalne isključenosti do promovisanja kvalitetnije i dugoročne brige o starima.
• Promovisanje zdravog starenja podrazumeva i promišljanje uloge koju stariji igraju u našem društvu, kao što je aktivno učešće u društvenom, ekonomskom i kulturnom životu.
• Zdravstvene koristi od fizičke aktivnosti su dobro poznate - ona smanjuje rizik od hroničnih nezaraznih bolesti, depresije i stresnih reakcija i verovatno odlaže efekat Alchajmerove bolesti i drugih oblika demencije.

UTORAK, 14. maj: "Zdrava okruženja"

Moto dana: “Zdrava sredina čini zdrave ljude.”

Ključne poruke:

1. Aktivni prevoz, kao što je šetnja i vožnja bicikla, veoma je korisno za zdravlje i smanjuje zagađenje vazduha i saobraćajne gužve.
2. Gradske zelene površine stvaraju prilike za aktivan životni stil i štite od stresa prouzrokovanog letnjim talasima vrućine.
3. Dodir sa prirodom je osnovni sadržaj zdravih gradova.
4. Ulaganje u integrisane i inkluzivne modele urbanog razvoja može unaprediti zdravo starenje putem produženja doba nezavisnosti za starije i onesposobljene.
5. Bezbedniji putevi spašavaju živote.
6. Preduslov ljudskog zdravlja i blagostanja jeste pristup adekvatnim sanitacijama i dovoljnim količinama bezbedne vode za piće i higijenu kuća, škola i zdravstvenih ustanova.

Ostale činjenice:

Zagađenje vazduha

• Disanje je najosnovnija ljudska funkcija koja obezbeđuje život. Ipak, zagađenje vazduha je najveći pojedinačni faktor rizika životne sredine u Evropi.
• Svake godine zagađenje vazduha prouzrokuje gotovo 500.000 prevremenih smrti kod 41 različite nacije u Eropi;
• Smanjenje zagađenja vazduha do nivoa datih u vodiču SZO dovelo bi do povećanja očekivanog trajanja života za 22 meseca. To bi, takođe, doprinelo smanjenju bolesti pluća i srca, naročito ranjivog dela stanovništva, poput dece, trudnica i starijih ljudi.
• Osim grupe kardiovaskularnih i respiratornih hroničnih nezaraznih bolesti, pojavljuju se dokazi o drugim uticajima zagađenja vazduha, kao što je uticaj na pojavu dijabetesa, neurološke razvojne probleme kod dece i neurološke probleme kod odraslih.
• Vegetacija duž zagušenih puteva apsorbuje ugljen-dioksid i predstavlja fizičku barijeru od direktnog delovanja na ljude.

Urbano zdravlje

• Veća dostupnost informacija o raspoloživim službama i mestima koja pomažu fizički onesposobljenim ljudima da budu više angažovani u društvu i da održavaju odnose sa porodicom i prijateljima.
• Priroda, ili čak slike prirode u kancelariji ili dnevnoj sobi, unapređuju percepciju kvaliteta životnog okruženja, obnavljaju pažnju i osećaj blagostanja kod kuće, na poslu i u školi.
• Sprečavanje izlaganja hemikalijama u našem svakodnevnom životu može dovesti do ušteda zdravstvenih troškova i do 10% globalnog BDP-a.

Bezbednost na putevima

• Intenzivna buka ozbiljno narušava ljudsko zdravlje i utiče na svakodnevne aktivnosti ljudi u školi i na poslu, kod kuće i za vreme odmora. Može remetiti san, prouzrokovati fizičke i fiziološke probleme, smanjiti učinak i podstaći promene u socijalnom ponašanju.
• Povrede u saobraćaju su vodeći javno-zdravstveni problem u Evropskom regionu SZO i prouzrokuju prevremenu smrt oko 120.000 ljudi svake godine.
• Povrede u saobraćaju prouzrokuju značajan ekonomski gubitak u društvu: do 3% bruto domaćeg proizvoda u svakoj zemlji.
• U proseku, 70 ljudi umire svakog dana na putevima Evropske unije.

Voda i sanitacija

• Bolesti povezane sa nebezbednom vodom, merama sanitacije i higijenom (engl. water, sanitation and hygiene – WaSH) uključuju pre svih dijareju (proliv), ali i druge, kao što su hepatitis A (zarazna žutica), legioneloza i infekcije koje se prenose putem zemljišta. Odojčad i deca mlađa od 5 godina su posebno osetljiva na dijareju, kao vodeći uzrok dehidratacije (gubitka tečnosti), malnutricije (nedovoljne ishranjenosti) i smrti.
• Na Kavkazu i u centralnoj Aziji, manje od 40% seoskih stanovnika koristi vodu iz česme unutar kuća.
• U slučaju da klimatske promene dovedu do ekstremnih suša ili velikih količina padavina, potrebna je pripravnost na katastrofe, kao i organizovano sprečavanje vektorskih zaraznih bolesti.

SREDA, 15. maj: "Zdravstvena zaštita za zaštitu zdravlja"

Moto dana: “Brinemo o onima koji vode brigu o našem zdravlju.”

Ključne poruke:

1. Promocija zdravlja i prevencija bolesti utiru put za efikasniji zdravstveni sistem i omogućuju ljudima da žive i stare u dobrom zdravlju.
2. Nema zdravlja bez zdravstvenih radnika, i zato kreatori politike treba da ulažu u razvoj i potrebe zdravstvenih radnika.
3. Multidisciplinarni timovi su najbolji za poboljšanje zdravlja pacijenata, sprečavanje bolesti i smanjenje prijema u bolnice.
4. Suština primarne zdravstvene zaštite je briga o ljudima, unapređenje njihovog zdravlja i blagostanja a ne samo lečenje pojedinih bolesti i stanja.
5. Zdravstveni radnici u primarnoj zdravstvenoj zaštiti imaju stalan kontakt sa svojim pacijentima, poznaju njihovo zdravstveno stanje i mogu uspostaviti odnos pun poverenja. Sagledavanje pacijenta kao celine pomaže u boljoj zdravstvenoj zaštiti i štedi novac.
6. Dobra primarna zdravstvena zaštita vodi pacijente kroz zdravstveni sistem i sprečava nepotrebne troškove.
7. Potrebno je ulagati u znanje i veštine pacijenata i onih koji neformalno brinu o njima, kako bi podstakli njihovo aktivno učešće u donošenju odluka i samokontroli u vezi sa njihovom bolešću.
8. Razna tehnološka rešenja unapređuju pristup zdravstvenoj zaštiti u manje razvijenim sredinama, omogućuju koordinaciju između različitih službi i pomažu pacijentima u lečenju bolesti.

Ostale činjenice:

Zdravstveni radnici

• Zdravstveni radnici su izloženi riziku od zaraznih bolesti na svom radnom mestu. Mogu biti pogođeni psihološkim stresom koji utiče kako na njihove profesionalne tako i na lične živote.
• Broj sestara na jednog lekara u EU varira od 1,1 u Bugarskoj do 4,6 u Danskoj i Finskoj.
• Neravnoteža i manjak zaposlenih u zdravstvu je zanačajan problem u evropskom regionu.
• U narednih 15 godina, očekuje se da porast broja stanovnika, starenje populacije i promene u strukturi oboljevanja donesu veće zahteve pred dobro obučene zdravstvene radnike.
• Mešavina odgovarajućih veština koje poseduju zdravstveni radnici nezamenljiva je za pružanje efikasne i efektivne zdravstvene zaštite.
• Zdravstveni radnici treba da imaju ključnu ulogu u edukaciji pacijenata za brigu o sopstvenom zdravlju, u koordinaciji zdravstvene nege i usluga i zalaganju za potrebe svojih pacijenata.

Neformalna briga i nega u kući

• Promene i pogoršanja bolesti pacijenata imaju snažan uticaj i na one koji brinu o njima. Važno je očuvati njihovo fizičko i mentalno zdravlje i njihovu otpornost.
• Oni koji pružaju neformalnu brigu pacijentima zaslužuju da budu uključeni u društvo i da njihove sposobnosti budu prepoznate.
• Neformalna briga koju pružaju porodica i prijatelji treba da bude podržana kako bi osobe sa funkcionalnim ograničenjima mogle što duže da ostanu u svom domu.
• Na neformalnu brigu odlazi najveći broj časova nege u svim Evropskim zemljama, čak i u onim gde sektor brige o starima dobija najveću javnu podršku.
• Pružanje usluga u domovima pacijenata najčešće je isplativije nego u institucijama, posebno ako se neformalna briga koristi efektivno.

Tehnologija i e-zdravlje

• Tehnološka rešenja i e-zdravlje primenjeni na zdravstveni sektor pomažu uobličavanju usluga namenjenih ljudima sa složenim zdravstvenim potrebama, posebno onim koji pate od hroničnih stanja.
• Tehnološke inovacije omogućavaju da veći broj problema može efektivno biti rešen u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.

Upravljanje zdravstvenim sistemom („integrisana zaštita“)

• Više od jedan na četiri pacijenta širom EU poseti urgentne službe zahvaljujući neadekvatnoj zaštiti na primarnom nivou .
• Evropski zdravstveni sistemi su još uvek takvi da se bave pojedinačnom bolešću umesto kompleksnim stanjima sa složenim potrebama kao što su hronične bolesti. Ova fragmentirana briga povezana je sa preteranim prepisivanjem lekova, hospitalizacijama i manjim zadovoljstvom pacijenata.
• Hronična stanja kao što su rak i šećerna bolest čine do 80% ukupnih troškova za zdravstvenu zaštitu u Evropi, a ipak svega 3% zdravstvenog budžeta daje se za prevenciju. Prevencija je najisplativija za kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti.
• Smrtnost usled glavnih nezaraznih bolesti može se izraziti kao ekonomski gubitak od 115 milijardi eura svake godine.
• Zdravstveni sistemi treba da se prilagode promenama, kao što su promena klime, starenje stanovništva, mikrobna rezistencija na lekove, nove tehnologije, novi lekovi i novi modeli zdravstvene zaštite i finansiranja.

16. maj: "Održivi i zdravi načini ishrane" i

Moto dana: "Pravilna ishrana uz istovremenu brigu o našoj planeti."

Ključne poruke:

1. Ishrana koja uključuje više biljnih namirnica i manje hrane životinjskog porekla je zdrava, održiva i dobra za ljude i za planetu. Nije reč o načelu sve ili ništa, već o malim promenama koje imaju veliki i pozitivan uticaj.
2. Unos šećera se može smanjiti ograničavanjem unosa hrane i pića koje sadrže velike količine šećera i konzumiranjem svežeg voća i sirovog povrća umesto grickalica.
3. Ishrana ima jaku socijalnu komponentu. Deljenje obroka sa drugima pomaže u održavanju mentalnog zdravlja i rešava društvenu izolaciju.
4. Važno je da zdrava opcija bude lakša opcija za potrošače.  
5. Zdrave prehrambene navike počinju rano u životu - dojenje podstiče rast i poboljšava kognitivni razvoj.

Ostale činjenice:

• Nepravilna ishrana zajedno sa nedostatkom fizičke aktivnosti dovodi do globalnih rizika za zdravlje.
• Hrana koju jedemo, način na koji je proizvodimo od farme do viljuške i količine koje se troše ili gube imaju veliki uticaj na zdravlje ljudi i održivost životne sredine. Promena odnosa prema hrani pomoći će da se postignu Ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija i Pariski sporazum o klimatskim promenama.
• Nesigurnost u snabdevanju hrane ima dramatične efekte na zdravlje dece i starijih osoba, posebno utičući na napredak u obrazovanju, stres u porodici i nedostatke u ishrani.
• Preterana konzumacija zasićenih masti, trans-masnih kiselina, šećera i soli povećava rizik od prekomerne telesne mase i gojaznosti, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i nekoliko vrsta raka - glavnih uzroka bolesti i invaliditeta u celom Evropskom regionu.
• Prekomerna telesna masa i gojaznost u detinjstvu su značajan problem u celom Evropskom regionu, sa više od 40% dece u dobi od 7 do 9 godina koja imaju prekomernu telesnu masu.
• Transport hrane sa niskim ugljeničnim otiskom, kao i ekonomično i razumno iskorištavanje zemljišta i vode u proizvodnji hrane predstavljaju važne zdravstvene resurse.

PETAK, 17. maj: "Mentalno zdravlje mladih"

Slogan dana: „Ja sam ja, čak i kad sam skrhano.“

Ključne poruke:

1. Dobro mentalno zdravlje, kao i fizičko omogućava mladima da se nose sa izazovima koje nosi adolescentni period i olakšava im prelazak u odraslo doba.
2. Mentalno zdravlje i blagostanje tokom adolescencije su pod velikim uticajem životnih događaja i odnosa sa drugima. Osnovni zaštitni faktori uključuju doživljaj povezanosti sa roditeljima i porodicom, i socijalnu podršku najmanje jedne brižne odrasle osobe.
3. Deci i adolescentima je potrebno bezbedno, sigurno i inkluzivno kućno, školsko i socijalno okruženje koje podstiče razvoj i samoostvarenje.
4. Pozitivan i odnos poštovanja u odnosu na seksualnost, seksualnu raznolikost i orijentaciju je važan za zdrav razvoj adolescenata, što predstavlja i prevenciju problema mentalnog zdravlja.
5. Internet je sredstvo koje može da nam unapredi život pomažući nam da dođemo do informacija ili se povežemo sa drugima. Internet je samo sredstvo, koristi ga za svoje dobro, ne dozvoli da on upravlja tobom.

Ostale činjenice:

• Do 1 od 5 adolescenata u Evropskoj Uniji živi sa psihološkim ili problemima u ponašanju.
• Problemi mentalnog zdravlja mogu da imaju negativne posledice na socijalni, emocionalni i intelektualni razvoj mlade osobe, te i na njihovu budućnost. Adolescencija je kritični životni period i prilika za dugoročnu zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja i blagostanja.
• Samoubistvo je drugi vodeći uzrok smrtnosti mladih u razvijenim zemljama Evropskog regiona. Predstavlja 18% svih smrtnih slučajeva među osobama od 15 do 29 godina starosti.
• Socijalni, psihološki, kulturni i drugi faktori mogu da podstaknu osobu na suicidalno ponašanje, dok stigma povezana sa mentalnim poremećajima i samoubistvom odvraća ljude da se obrate za pomoć.
• Faktori povezani sa lošim mentalnim zdravljem i blagostanjem uključuju vršnjačko nasilje, neprihvatanja od strane vršnjačke grupe, i nedostatak podrške od strane roditelja i nastavnika.
• Većina problema mentalnog zdravlja odraslih započinju u adolescentom periodu ili ranije.
• Usluge i praksa ne odražavaju uvek znanja o tome šta pomaže u nezi i lečenju iz oblasti mentalnog zdravlja. Mnoge zemlje imaju ograničene usluge u zajednici iz oblasti mentalnog zdravlja i malo usluga stručnjaka prilagođenih mladim ili starijim osobama.
• Mlade osobe sa intelektualnim poteškoćama su izrazito osetljiva grupa, često izložena zanemarivanju i diskriminaciji.
• Podržavajuće roditeljstvo, sigurni porodični život i pozitivno okruženje za učenje u školi su osnovni faktori u izgradnji i zaštiti mentalnog zdravlja i blagostanja u adolescenciji.
• Digitalni svet je stavio nove rizike pred mladu populaciju: socijalne mreže mogu da budu poligoni za sajber-nasilje, promociju negativne slike tela i podsticaj za poremećaje ishrane.
• Pametni telefoni mogu da prate fizičke promene i promene raspoloženja, što obezbeđuje zdravstvenim radnicima pristup ponašanju i osećanjima pacijenata u realnom vremenu. Takođe, oni mogu, tim putem, da sprovode psiho-edukaciju. Međutim, ovaj, do sada nezabeležen, pristup informacijama, poteže pitanja pouzdanosti i poverljivosti.