Svake godine, 22. aprila, obeležava se Međunarodni dan planete Zemlje u cilju skretanja pažnje na značaj očuvanja prirode i sprečavanja negativnih posledica ljudskih aktivnosti po životnu sredinu.

Međunarodni dan naše planete se u velikom delu sveta obeležava od 1970. godine, a inicirao ga je američki senator Gajrold Nelson. Od 2009. godine Generalna skupština UN donela je Rezoluciju A/RES/63/278, težeći da istakne globalni značaj obeležavanja tog datuma, u cilju upozorenja na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama, usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena, kako bi svetska populacija postala svesna svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živi i tako smanjila negativan uticaj na životnu sredinu.

Stručnjaci upozoravaju da je veliki broj biljnih i životinjskih vrsta širom sveta pred izumiranjem, što ozbiljno dovodi do narušavanja čitavog ekosistema i biološke raznovrsnosti. Kao ključne uzroke izumranja vrsta, biolozi navode uništavanje staništa ljudskom aktivnošću, nekontrolisanom eksploatacijom svih izvora Zemlje i njenog biljnog i životinjskog sveta kao i zagađenjem životne sredine.

Tema ovogodišnjeg Međunarodnog dana planete Zemlje je „Obnovimo našu zemlju“, sa naglaskom na klimatske promene.

Ljudi su nesumnjivo najveći krivci za menjanje klime čitave planete i narušavanja prirodne ravnoteže svojim aktivnostima: doprinos klimatskim promenama (globalno zagrevanje usled „efekta staklene bašte“), krčenjem šuma, gubitkom staništa, trgovinom i krivolovom, neodrživom poljoprivredom, zagađenjem pesticidima...

Posledice su dalekosežne, a kao krajnji „korisnik“ javlja se čovek, koji strada od negativnih posledica po zdravlje zbog svojih sopstvenih postupaka.

Globalno zagrevanje (promena temperature na našoj planeti) izaziva:

• Topljenje polarnih kapa i glečera
• Porast nivoa mora (prosečan nivo mora porastao je za preko 20cm od kraja IXX v. do danas, s tim što je u poslednjih 20 godina brzina rasta povećana; u zavisnosti od različitih scenarija budućih emisija, naučnici predviđaju da bi do 2100. godine prosečan nivo mora mogao da poraste između 40 i 80cm u odnosu na početak XXI veka);
• Promene obrazaca padavina, što dovodi do češćih poplava i dužih sušnih perioda, remeteći obrasce rasta agrokultura (suvi regioni postaju još suvlji, a vlažni regioni suaočavaju se sa većim padavinama, po sistemu kraćih, a snažnijih padavina);
• Povećanje učestalosti ekstremnih vremenskih događaja, što pogoduje isušivanju reka, jezera i močvara;
• Acidifikaciju (povećanje kiselosti) okeana, što dovodi do promene biodiverziteta (naročito fitoplanktona i koralnih grebena); topliji okeani su „pogonsko gorivo“ ekstremnih meteoroloških događaja, koji postaju učestaliji.

Na Međunarodni dan planete Zemlje, kao i tokom cele godine, možemo doprineti obnovi i očuvanju ekosistema putem različitih grupa aktivnosti, od podučavanja do praktične primene:

• Klima i ekološka pismenost
• Tehnologije klimatske obnove
• Napori za pošumljavanje
• Regenerativna poljoprivreda
• Pravednost i ekološka pravda
• Nauka o građanskom aktivizmu
• Akcije „čišćenja“ prirode i još mnogo toga.