Svetski dan srca se svake godine obeležava 29. septembra, a ove godine se  odvija pod sloganom „Poveži se srcem“.

Pokreće ga Svetska federacija za srce, ciljem informisanja ljudi širom sveta o kardiovaskularnim bolestima (KVB), putem globalne kampanje, kroz koju ova federacija ujedinjuje ljude u borbi protiv opterećenja KVB, inspiriše i pokreće međunarodne akcije za podsticanje zdravijeg života za zdravlje srca.

Zašto slavimo Svetski dan srca?

Glavni cilj obeležavanja ovog dana je podizanje svesti o KVB, njihovoj prevenciji i uticaju na ljude širom sveta. KVB, uključujući bolesti srca i moždani udar, svake godine odnese 17,9 miliona života. S obzirom na ovu činjenicu, dan ističe akcije koje pojedinci mogu preduzeti da spreče i kontrolišu KVB. Dan se svake godine obeležava na određenu temu.

Istorijat Svetskog dana srca

Svetski dan srca prvi put je obeležen 1999. g, u saradnji Svetske federacije za srce i Svetske zdravstvene organizacije. Do 2011. godine taj dan se obeležavao poslednje nedelje u septembru. Međutim, s obzirom na to da su se svetski lideri obavezali da će globalni mortalitet od nezaraznih bolesti smanjiti za 25% do 2025. godine, od 2012. godine ovaj dan se obeležava 29. septembra. U okviru kampanje, vladine i nevladine organizacije organizuju javne diskusije, sportske događaje i koncerte radi podizanja svesti o KVB.

Svetski dan srca 2021. godine

Ove godine slogan Svetskog dana srca glasi: „Poveži se srcem“.

Dok se svet bori protiv oboljenja COVID-19, nikada nismo bili svesniji važnosti našeg zdravlja i zdravlja svojih bližnjih.

KVB su i dalje svetski „ubica broj jedan“, što iznosi 18,6 miliona smrtnih slučajeva godišnje. Postoji mnogo uzroka: od pušenja, dijabetesa, visokog krvnog pritiska i gojaznosti, do zagađenja vazduha i ređih stanja poput srčane amiloidoze.

Za 520 miliona ljudi koji žive sa nekom KVB, COVID-19 je bio bukvalno srceparajući. Oni su imali veći rizik od razvoja teških oblika virusa. Mnogi su se plašili da odlaze na rutinske i hitne kontrole zdravlja, pa su se izolovali od prijatelja i porodice.

Kriza u zdravstvu kroz koju smo svi prolazili naglasila je hitnu potrebu za pronalaženjem različitih i inovativnih načina povezivanja ljudi u relaciji sa zdravljem srca, posebno na područjima i u zajednicama sa manjim resursima.

Cilj Svetskog dana srca srca 2021. g. je iskorišćavanje moći tzv. „digitalnog zdravlja“ za povećanje svesti, prevenciju i upravljanje KVB na globalnom nivou. Tele-zdravlje ima ogromnu ulogu dok nastavljamo da SRCEM POBEĐUJEMO KVB.

Slogan „Povežite se srcem“ odnosi se na korišćenje našeg znanja, saosećanja i uticaja kako bismo bili sigurni da mi, naši bližnji i zajednice čiji smo deo imamo najbolje šanse za zdrav život. Simbolično, ističe se značaj povezivanja sa sopstvenim srcem, o tome da ga hranimo i negujemo najbolje što možemo, te da koristimo moć digitalnog povezivanja u cilju unapređenja zdravlja srca svih ljudi.

1. JEDNAKOST

Simbolično rečeno, „nepovezana srca“ izložena su većem riziku od srčanih oboljenja i moždanog udara zbog nedostatka pristupa prevenciji, lečenju i kontroli KVB. Polovina svetske populacije još uvek nema pristup internetskoj vezi.

Tehnologija i podaci će nam pomoći da premostimo jaz i da to učinimo brzo. Radi se o omogućavanju i osnaživanju svih i svuda – mladih i starih, muškaraca, žena i dece, pacijenata, zdravstvenih radnika u zajednici, lekara – da koriste digitalne alate za bolju prevenciju, dijagnostiku i lečenje srčanih oboljenja.

Nisu sva srca jednaka, ali ona bi trebalo to da budu, a digitalno zdravlje može pomoći u uspostavljanju ravnoteže.

2. PREVENCIJA

Brinite o svom srcu hraneći se pravilno, odbijanjem duvanskih proizvoda i redovnom fizičkom aktivnošću. Digitalni alati, poput aplikacija za telefon i drugih oblika prenosive tehnologije (brojači koraka, pulsni oksimetri, merači krvnog pritiska, merači šećera u krvi i sl), zaista vam mogu pomoći da se motivišete i ostanete na pravom putu.

Ako imate narušeno zdravstveno stanje, poput bolesti srca, srčane insuficijencije, dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili gojaznosti - ne dozvolite da vas COVID-19 spreči da dolazite na redovne kontrole. I nikada ne izbegavajte da pozovete hitne službe ako je potrebno, jer je to bezbedno i zdravstveni radnici su tu za vas.

3. ZAJEDNICA

U svetu živi 520 miliona ljudi sa KVB koji su u poslednjoj godini nesrazmerno pogođeni zaraznim oboljenjem COVID-19. Zbog povećane ranjivosti na teže oblike COVID-19, ovoj populaciji je napominjano da je ranjiva, ugrožena i da treba više da se izoluje.

            Mnogo je posledica ovakvih praksi među obolelima od KVB:

• Manje lekarskih pregleda
• Manje kontakata sa porodicom i prijateljima
• Smanjena fizička aktivnost

Digitalne mreže imaju moć povezivanja pacijenata sa porodicama, prijateljima, drugim pacijentima, lekarima i pružaocima nege. Niko ne bi trebalo da se oseća da je sam, nezavisno od toga da li je u toku pandemija ili ne. Zato, iskoristimo tehnologiju za prevazilaženje izolacije i nedostataka u zdravstvenoj nezi.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema preliminarnim podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, bolesti srca i  krvnih sudova (KVB) tokom 2020. godine u Srbiji je umrlo 55.305 osoba (25.617 muškaraca i 29.688 žena). Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,9 % svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca čini 16,8%, ishemijske bolesti srca 15,9%, cerebrovaskularne bolesti 17,8%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 42,5% svih smrtnih ishoda od KVB. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,9% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2020. godini. Prema preliminarnim podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2020. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 20.434 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 196,2 na 100.000 stanovnika (stope incidencije standardizovane su na evropsku populaciju ASR-E). Tokom 2020. godine od ovog sindroma u Srbiji je umrlo 4.385 osoba. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 38,1 na 100.000 stanovnika (stope smrtnosti standardizovane su na evropsku populaciju ASR-E).

Detaljnije na: https://www.batut.org.rs/download/publikacije/AKS2019.pdf

Podaci o obolevanju i umiranju od KVB u Vojvodini, 2019. g.

Ukupno registrovani morbiditet u službi opšte medicine u Vojvodini, tokom

2019. godine, iznosio je 2.820.656 oboljenja, pri čemu je vodeća grupa „bolesti sistema krvotoka“ (17,1%).

U službi medicine rada ukupno registrovan morbiditet iznosio je 162.455, a

u vodeća grupa bolesti jesu, takođe, bolesti sistema krvotoka (15,6%).

            U službi opšte medicine i službi medicine rada vodeća dijagnoza je bila esencijalna arterijska hipertenzija.

            Dobno-standardizovana stopa mortaliteta od akutnog koronarnog sindroma u Vojvodini iznosila je 22,8/100.000 stanovnika i bila je veća od regiona Beograda (21,4/100.000), a manja od regiona Šumadije i Zapadne Srbije (25,2/100.000) i regiona Južne i Istočne Srbije (33,8/100.000).

Podaci o obolevanju i umiranju od KVB u Novom Sadu, 2019. g.

Ukupno registrovani morbiditet u službi opšte medicine u Novom Sadu, tokom 2019. godine, iznosio je 530.702 oboljenja, pri čemu je vodeća grupa „bolesti sistema krvotoka“ (18,6%).

Ukupno registrovan morbiditet u službi medicine rada iznosio je 144.201, a vodeća grupa bolesti je, takođe, bolesti sistema krvotoka (15,7%),

U službi opšte medicine i službi medicine rada vodeća dijagnoza je bila esencijalna arterijska hipertenzija.

Dobno-standardizovana stopa mortaliteta od akutnog koronarnog sindroma u Južnobačkom okrugu iznosila je 20-25/100.000 stanovnika. Najveća u Vojvodini je bila u Severnobanatskom okrugu (>50/100.000), dok je najmanja u ovoj pokrajini bila u Severnobačkom i Južnobanatskom okrugu (14-20/100.000).

U strukturi bolnički lečenih lica sa teritorije Novog Sada vodeći uzroci hospitalizacije bili su tumori (15,9%), a odmah potom bolesti sistema krvotoka (11,4%).

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%).

Promenjivi faktori rizika

- Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Krvni pritisak se meri i evidentira kao odnos dva broja u milimetrima živinog stuba (mmHg) – na primer, 120/78 mmHg. Prvi broj označava sistolni (tzv. gornji) krvni pritisak – pritisak u arterijama u trenutku kada je srčani mišić u kontrakciji, a drugi broj označava dijastolni (tzv. donji) pritisak – pritisak u arterijama kada je srčani mišić opušten između dve kontrakcije. Normalnim  krvnim  pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg (sistolnog) pritiska koji je između  120 - 129 mmHg i donjeg (dijastolnog) između 80-84 mmHg. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mmHg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak između 85-89 mmHg. Povišen krvni pritisak – hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je viši od  140 mmHg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak  viši od 90 mmHg.

Na globalnom nivou, skoro milijardu ljudi ima visok krvni pritisak (hipertenziju), od kojih dve trećine živi u zemljama u razvoju. Prehipertenziju i hipertenziju u Srbiji ima 47,5% odraslog stanovništva. Prehipertenzija i hipertenzija kod muškaraca zastupljena je kod 48,5%, a kod žena kod 46,5% slučajeva. Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini. Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.

- Upotreba duvana

Izloženost duvanskom dimu povezana je sa osam miliona prevremenih smrtnih slučajeva u svetu godišnje. U Srbiji, zbog korišćenja duvana godišnje preveremeno umre 15.000 ljudi. Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16.-te godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača. U svetu puši svaki peti (21%)  odrasli stanovnik. U Srbiji, svakodnevno konzumira duvanske proizvode (33,9%), muškaraca i  (30,1%) žena.

- Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest

Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126mg/dl) ili više, a KVB su uzrok 60 % svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija.  U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%. Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.    

- Fizička neaktivnost

Fizička neaktivnost spada u vodeće faktore rizika za hronične nezarazne bolesti, a osobe koje su nedovoljno fizički aktivne imaju 20 - 30% veći rizik od prevremene smrti u poređenju sa osobama koje su fizički aktivne. Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta.  Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva.  Ekscesivnom sedentarnom stilu života (sedenje 420 i više minuta tokom uobičajenog dana) je bilo izloženo 23 % stanovništva Srbije starosti 15 godina i više.

- Nepravilna ishrana

Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta.  Učestalo konzumiranje visoko-energetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visok unos zasićenih masti i trans-masnih kiselina je povezana sa srčanim bolestima, dok eliminacija trans-masti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka koronarne bolesti srca. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.

- Nivo holesterola/lipida u krvi

Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja.

- Prekomerna uhranjenost i gojaznost

Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2019. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (57,1%), odnosno 36,3% stanovništva je bilo predgojazno i 20,8% stanovništva gojazno. Gojaznost je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 21,7% i žene 20%).

Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika)

Pored promenjivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.

- Godine starosti

KVB postaje sve češća pojava u starijem životnom dobu. Kako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti. Srčani mišić sa starenjem ne može u potpunosti da se opusti između dve kontrakcije što ima za rezultat da komore postaju krute i rade manje efikasno. Ove fiziološke promene nastale sa procesom starenja mogu da doprinesu dodatnim komplikacijama i problemima pri lečenju KVB.

- Pol

Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu KVB se izjednačava sa miškarcima. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca.

- Bolesti u porodici

Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.

Svetska federacija za srce

Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja. Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.     

Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou čitavog stanovništva kako bi smanjili KVB, uključujući:

• Usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;
• Uvođenje poreza na hranu koja sadrži trans-masti u cilju smanjenja potrošnje

    namirnica bogatih mastima, šećerima i solju;

• Izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti;
• Izradu startegije za smanjenje zloupotrebe alkohola;
• Obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.

Pridružite se!

Svetski dan srca obeležava se 29. septembra 2021. godine. I ove godine Svetski dan srca ima za cilj da istakne važnost globalnog pokreta u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova. Članovi i partneri Svetske federacije za srce organizovaće brojne aktivnosti članova i partnera, kao što su predavanja, tribine, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji.

U Republici Srbiji, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom instituta/zavoda za javno zdravlje obeležiće 29. septembar – Svetski dan srca organizovanjem različitih edukativno-promotivnih aktivnosti sa ciljem promocije značaja očuvanja  zdravlja srca i krvnih sudova,  uz  poštovanje svih preventivnih mera koje se odnose na sprečavanje širenja zarazne bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2.

SAVETI da sačuvate svoje srce

Budite mudri u izboru hrane i pića

• Smanjite slatke napitke i voćne sokove - izaberite vodu ili nezaslađene sokove.
• Zamenite slatkiše i slatke poslastice svežim voćem kao zdravom alternativom.
• Pojedite 5 porcija voća i povrća (otprilike po nekoliko) dnevno - mogu biti sveže, smrznute, konzervirane ili sušene.
• Konzumirajte određenu količinu alkohola u skladu sa preporučenim smernicama.
• Ograničite prerađenu i prženu hranu, koja često sadrži velike količine soli, šećera i zasićenih i trans - masti.
• Pravite kod kuće zdrave obroke.

Budite fizički aktivni

• Budite fizički aktivni najmanje 30 minuta svakodnevno sedam dana u nedelji.
• Prošetajte do posla ili prodavnice.
• Koristite stepenice umesto lifta.
• Uključite se u neki sport ili ples.
• Bavite se fizičkom aktivnošću na poslu (pauzu iskoristite za lagane vežbe istezanja ili kratku šetnju).
• Ako putujete autobusom, siđite dve stanice ranije.
• Na posao idite biciklom, ako je to moguće.
• Bavite se fizičkom aktivnošću dok gledate televiziju (čučnjevi, vožnja sobnog bicikla, vežbanje na steperu).
• Što više slobodnog vremena provodite u prirodi, fizički aktivno (šetnja, rad u bašti, vožnja bicikla ili rolera)

Recite ne pušenju

• To je najbolja stvar koju možete da uradite za poboljšanje zdravlja vašeg srca.
• U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca se značajno smanjuje.
• Posle 15 godina nakon prestanka pušenja,rizik od KVB vraća se na rizik nepušača.
• Prestankom pušenja, poboljšaćete svoje zdravlje i zdravlje vaših najbližih.
• Ako imate problema sa prestankom pušenja, potražite stručni savet.

Više informacija na: https://world-heart-federation.org/world-heart-day/about-whd/world-heart-day-2021/

Pročitajte još o najčešćim bihevioralnim faktorima rizika (u ponašanju) za zdravlje srca

• Pušenje i izlaganje duvanskom dimu:
  • nema bezbedne doze izloženosti duvanskom dimu, ni aktivno ni pasivno;
  • najrizičniji sastojak duvanskog dima za zdravlje srca je ugljen-monoksid, a potom nikotin; duvanski dim sadrži oko 8000 hemijskih jedinjenja, od toga oko 70 kancerogena;
  • dokazana je i štetnost tzv. „zadržanih čestica duvana“, tj. nataloženog duvanskog aerosola u prostoru;
  • svi duvanski proizvodi/DP su štetni: 1) sagorevajući DP na t=600-900^oC (cigarete, cigare, cigarilosi, bidis...); 2) sagorevajući DP na t=350-600^oC (elektronske cigarete i tzv. “vape” proizvodi sa ili bez nikotina; npr. Logic, JUUL); 3) zagrevajući DP na t<350^oC  (npr. IQOS, Glo, Ploom, TECH...); 4) bezdimni duvanski proizvodi (duvan za žvakanje, ili „snus“, ili švedski duvan); 5) nargile/šiša/vodena lula (za koje je dokazano da prenose i zarazne bolesti, poput herpesa, zarazne žutice, infektivne mononukleoze, SARS-Cov-2, tuberkuloze (i rezistentne); u odnosu na duvanski dim iz cigareta, sadrže 35 puta više ugljen-monoksida, 5 puta više čestica male molekulske mase [<PM10mm], 4 puta više policikličnih aromatičnih ugljovodonika i aldehida, a 1h pušenja ekvivalentan je dozi od 100 cigareta);
  • odvikavanje u bilo kojoj dobi (grupne ili individualne bihejvioralne metode ili farmakološke – nikotin-zamenska terapija, citizin ili bupropion) dovodi do produženja života, a u mladosti i do zaštite reproduktivnog zdravlja. Za procenu stepena nikotinske zavisnosti koristi se Fagerstromov test, a za procenu spremnosti na odvikavanje – Prohaska - Diklemente test.
• Nepravilna ishrana:
  • nedovoljan ili preteran energetski unos u odnosu na energetski rashod;
  • jednoličan izbor namirnica u pogledu sastava hranljivih materija;
  • nedovoljan unos vlakana biljnog porekla (manje od 400g ili 5 porcija[1] svežeg voća i povrća dnevno; nekonzumiranje proizvoda od celog zrna žitarica);
  • nedovoljan unos polinezasićenih masti: hladno ceđena ulja – suncokreta, masline, uljane repice i sl, koštunjavo voće, „plave“ ribe (skuša, pastrmka, losos, tostolobik, sardine...)...;
  • prekomeran unos soli (dosoljavanjem „za stolom“ ili unosom namirnica koje fabrički imaju povišen sadržaj soli - „grickalice“, hleb i peciva, suhomesnati proizvodi, sirevi, gotova jela, supe iz kesice, sosevi...);
  • prekomeran unos zasićenih masti (životinjska mast, masna mesa, suhomesnati proizvodi, neobrano mleko i mlečni proizvodi /treba manje od 1% mlečne masti/, puter, kisela i slatka pavlaka, mileram, kajmak, tvrdi sirevi...);
  • prekomeran unos trans-masti (margarin, masna peciva, konditorski proizvodi, meso i masna hrana obrađena na visokim temperaturama >180⁰C...);
  • prekomeran unos prostih šećera (slatkiši, peciva od belog brašna, osvežavajući napici, gazirani sokovi i sokovi-nektari...);
  • neravnomeran raspored i broj dnevnih obroka (preskakanje doručka, više ili manje od 3 glavna obroka i dve voćne užine, preobimna večera itd);
  • nepravilan način obrade namirnica (prženje i pohovanje u dubokom ulju, roštilj na otvorenom plamenu i dimu, predugo kuvanje, obrada na temperaturama iznad 180⁰C, preterano hladna i topla jela, preterano začinjena hrana, dimljeno meso itd);
  • preterana upotreba konzervisane hrane, gotovih jela, hrane sa aditivima i dominantno obedovanje van kuće ili naručivanje hrane;
  • neokupljanje članova domaćinstva na zajednički obrok (doručak, ručak ili večera);
  • obedovanje pred televizorom/računarom i „grickanje“ između obroka;
  • nekritično uzimanje suplemenata (vitamina, minerala, biljnih preparata...), bez konsultacija sa lekarom i na duže vreme;
  • pridržavanje restriktivnih i strogih principa ishrane, bez povremene provere nutritivnog statusa i konsultacije sa lekarom;
  • nedovoljan unos vode (zdravi, fizički aktivni ljudi 1,5-2l dnevno, ili oko 8 čaša)...
• Nedovoljna fizička aktivnost (FA):
  • za odrasle rizično je manje od 30 minuta dnevno (ili 150 minuta nedeljno) koja će dovesti do zadihanosti i znojenja (ili 3km šetnje dnevno, ili 30km šetnje nedeljno);
  • za decu manje od 60 minuta dnevno fizičke aktivnosti koja će dovesti do zadihanosti i znojenja;
  • nedovoljan boravak u prirodi;
  • FA odraslih ljudi nedeljno kraća od 150 minuta je rizik, a dokazano je da se sve računa: pešačenje (sići ranije 1 autobusku stanicu, šetnje uz izbegavanje ekstremnih vremenskih uslova...), aktivno čuvanje dece, penjanje stepenicama umesto liftom, rad u kući i bašti, spremanje stana, vožnja bicikla itd. Najbolja je aerobna FA u prirodi (brza šetnja, plivanje, vožnja bicikla, teretane i vežbe oblikovanja na otvorenom...).
• Nepravilan ritam rada i odmora:
  • manje od 6 časova noćnog sna,
  • predugo noćno bdenje i
  • neravnomeran ritam sna (npr. zaspivanje i buđenje u različito vreme) i dubina sna (nelečeno hrkanje, izloženost buci, anksioznost, noćno obedovanje...).
• Prekomerna konzumacija alkohola:
  • pijenje 1 jedinice/dan alkohola za žene odn. 2 jedinice/dan alkohola za muškarce[2] češće od 5 puta nedeljno (za potpuno zdrave);
  • povremeno pijenje više od 1 jedinice alkohola za žene odn. više od 2 jedinice alkohola za muškarce;
  • povremeno opijanje;
  • Populaciona preporuka: najbolje je ne konzumirati alkohol ili ne više od 2 puta nedeljno 1 jedinicu alkohola za žene odn. 2 jedinice alkohola za muškarce (za vino se svakodnevno uzimanje 1,2dl toleriše u sklopu potpune mediteranske dijete, a benefiti su opisani kod potpuno zdravih, starijih od 50 godina). Za procenu nivoa rizika koristi se AUDIT upitnik.

Pročitajte o najčešćim ličnim, promenljivim, biološkim faktorima rizika za zdravlje srca:

• prekomerna telesna masa (Indeks telesne mase/Body Mass Index – BMI 25-30; BMI=telesna masa u kg / telesna visina u metrima²; OVDE možete izračunati ITM) i gojaznost (BMI 30 i više, naročito ako je prisutna abdominalna gojaznost, tj. veće nakupljanje masnog tkiva u trbuhu nego na bokovima i ekstremitetima - „jabukoliki“ tip),
• hipertenzija (arterijski krvni pritisak veći od 140/90mmHg ili 20/16kPa),
• hiperglikemija (šećerna bolest): serumska glukoza našte (ujutru pre jela, 15h od poslednjeg obroka) veća od 5,8mmol/l, ili 1h posle jela veća od 11,1mmol/l, ili 2h posle jela veća od 7,8mmol/l, ili mokraća (urin) 2h posle jela sadrži šećer i/ili aceton ili povišene vrednosti glikoliziranog hemoglobina (HbA1c>6,5%).
• hiperholesterolemija: naročito LDL (tzv. „loš“ holesterol) veći od 3mmol/l, ukupni holesterol veći od 5mmol/l,
• hipertrigliceridemija: povećane vrednosti triglicerida u krvi trigliceridi veći od 1,7 mmol/l.
• metabolički sindrom „X”: prisutna 3 od 4 znaka - 1) muški, „jabukoliki“ tip gojaznosti (više masnog tkiva u trbuhu), 2) smanjeno iskorišćavanje glukoze u tkivima (insulinska rezistencija), 3) hipertenzija i 4) povišeni trigliceridi a nizak HDL holesterol i dr.

Pozsetimo se, postoje i nepromenljivi biološki faktori rizika za zdravlje srca:

• Pol (prosečno gledano, veći rizik za KVB je kod muškaraca, ali posle 50. godine rastu rizici i kod žena, da bi se izjednačili posle 65. g),
• Starost (prosečno gledano, veći rizik kod muškaraca ako su stariji od 55 godina i žena ako su starije od 65 godina),
• Nasleđe (otac, brat ili bliski muški rođak preboleo ili umro od infarkta/šloga pre 55. godine; majka, sestra ili bliska ženska rođaka prebolela ili umrla od infarkta/šloga pre 65. godine; pojedine hiperlipoproteinemije su nasledne, kao i sklonost dijabetesu, hipertenziji...),
• Određene vrste urođenih srčanih mana.

Možete preuzeti korisna zdravstveno-vaspitna sredstva:

1. Sajt: www.izjzv.org.rs/app/kod_zdravlja/
2. Plakat „Kôd zdravlja“
3. Letak za procenu rizika od šećerne bolesti tipa 2 (dijabetesa)
4. Letak o šećernoj bopesti tipa 2 (dijabetesu)
5. Letak o moždanom udaru (šlogu)
6. Letak o infarktu srca

https://world-heart-federation.org/world-heart-day/about-whd/world-heart-day-2021/

[1] Veličina porcije je određena, okvirno, količinom hrane koja stane na dlan, tj. u šaku.  

[2] Jedinice alkoholnih pića (standardno posluženje) u Srbiji: 0,3 dl žestokog pića (računa se i u koktelu); 0,3-0,5 l piva (zavisno od % alkohola); 1-1,5 dl vina; ~0,3 l alkopopsa (“brizera”).