Slogani:

''Udružimo korisne modele prošlosti sa modernim inicijativama budućnosti''

''Male inicijative građana – veliki benefit za zdrav grad''

KONCEPT OBELEŽAVANJA DANA ZDRAVIH GRADOVA U SRBIJI 2022. GODINE

            Prepoznavši značaj saradnje i aktivnog promišljanja na temu kreiranja zdravih gradskih sredina, tri najveća urbana centra u Srbiji - Beograd, Novi Sad i Niš, 20. maja 2022. godine, nanovo zajednički obeležavaju Dan zdravih gradova, kroz zajedniču inicijativu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd, Instituta za javno zdravlje Niš i Instituta za javno zdravlje Vojvodine. Ova saradnja već više godina unazad pokazuje opredeljenost ove tri institucije da permanentno i partnerski dele iskustva i doktrine kojima doprinose razvoju svojih sredina sa željom uključivanja i drugih instituta i zavoda sa teritorije Republike Srbije u obeležavanje ovog dana iz Kalendara zdravlja.

Ovogodišnje aktivnosti u sva tri grada (Beogradu, Novom Sadu i Nišu) povodom Dana zdravih gradova započete su kroz uključivanje u obeležavanje Evropske nedelje javnog zdravlja pod sloganom „Zdravlje tokom čitavog života“. Događaji u formi panela, edukacija, akcija u zajednici kreirani i realiziovani od strane Instituta za javno zdravlje Vojvodine, Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i Instituta za javno zdravlje Niš našli su se i ove godine na EUPHA mapi svih evropskih događaja organizovanih povodom Evropske nedelje javnog zdravlja. Teme obuhvaćene ovim aktivnostima su posvećene različitim aspektima života u gradovima (mentalno zdravlje, saobraćaj, zdravstvena pismenost, nasilje, unapređenje zdravstvenih sistema, vakcinacije, klimatskih promena i druge) i kao takve podstiču na delovanje u cilju rešavanja prepoznatih potreba građana.

Institut za javno zdravlje Vojvodine (http://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=3-15-3062) je ponudio petodnevne aktivnosti u formi online panela sa sledećim temama: ''Zdravi i zdravstveno pismeni mladi'', ''Vakcinacija kao ključna strategija prevencije'', ''Klimatske promene utiču na naše zdravlje'', ''Nema zdravlja bez menatalnog zdravlja'' i ''Otporni zdravstveni sistemi''. Teme su bile namenjene stručnoj javnosti, odnosno stručnjacima iz javnog zdravlja, zdravstvene zaštite, civilnog sektora ali i iz drugih oblasti relevantnih za očuvanje i unapređenje zdravlja stanovništva. Panelisti su bili renomirani zdravstveni profesionalci, profesionalci drugih struka kao i predstavnici civilnog društva. Aktivnosti Instituta za javno zdrablje odvijale su se uz aktivno učešće velikog broja partnerskih institucija i podršku Udruženja za javno zdravlje i Srpskog lekarskog društva. Grad Novi Sad je od 2012. godine član Evropske mreže zdravih gradova Svetske zdravstvene organizacije, trenutno u VII fazi (https://www.euro.who.int/en/health-topics/environment-and-health/urban-health/who-european-healthy-cities-network/membership/list-of-phase-vii-healthy-cities), a Institut za javno zdravlje Vojvodine u tome pruža stručno-metodološku podršku.

Institut za javno zdravlje Niš je sa mrežom partnerskih organizacija (Društvo kognitivno bihevioralne teorije i prakse iz Niša, Media i Reform Centrom iz Niša, IFMSA Serbia iz Niša, Pravnim faktuletetom Univerziteta u Nišu i udruženjem Iustitia, Domom zdravlja Niš i Centrom za socijalni rad) organizovao dva panela: ''Seksualno nasilje – koliko me se tiče?'' na Pravnom fakultetu u Nišu i ''Kako zaštiti i osnažiti mentalno zdravlje nakon zdravstvene krize?'' u Media i Reform Centru u Nišu (hibridni format).

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd se obeležavanju Evropske nedelje javnog zdravlja i Dana zdravih gradova pridružio kroz organizovanje zdravstveno promotivnih aktivnosti u zajednici i sprovođenjem akreditovanih edukacija za zdravstvene radnike i saradnike. Partneri Gradskog zavoda za javno zdralje bili su Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Biblioteka grada Beograda, Crveni krst Beograd, Mreža „Naum“, Udruženje za javno zdravlje Srbije, Udruženje studenata farmacije, Dom učenika srednjih škola „Milutin Milanković“, i drugi.

Sa željom da gradovi u Srbiji budu mesta koja svojim građanima pružaju siguran okvir za dobro zdravlje i ukupni razvoj do sledećeg Dana zdravih gradova sva svoja nastojanja kreiraćemo kroz vizuru dve krilatice:

''Udružimo korisne modele prošlosti sa modernim inicijativama budućnosti''

''Male inicijative građana – veliki benefit za zdrav grad''

O GRADOVIMA I ZDRAVLJU:

Rađanje ljudske civilizacije i nastanak svih njenih tekovina koje danas baštinimo, dugujemo upravo potrebi ljudi za udruživanjem u prvobitne naseobine nalik selima a koje su nakon nekoliko hiljada godina dobile današnju formu urbanih sredina naseljenih hiljadama, stotinama hiljada i milionima stanovnika.

Prvobitne forme gradova iz neolitske ere, gvozdenog, bronzanog doba, kakvi su Gobekli Tepe (Turska), Lepenski Vir i Vinča (Srbija), Ur (Irak), Mohenxo Daro (Pakistan), te antike i njenih megalopolisa Vavilona, Atine, Rima i Aleksandrije pokazuju nam rana nastojanja da se takvi urbani centri kreiraju kao mesta povoljna za zdrav život njihovih stanovnika. Pažljivim čitanjem dela rimskog arhitekte i urbaniste Markusa Vitruvijusa Polija nalazimo odlične predloge javno zdravstvenih rešenja u izgradnji gradova na način koji bi građanima garantovao dobro zdravlje kao što su provetravanje gradova, vodosnabdevanje, odvođenje otpadnih voda, odlaganje smeća, zdravo stanovanje, urbanistička rešenja za sprovođenje prvobitnih karantinskih mera i slično. Prenaseljenost megalopolisa prošlosti pamtimo kao  preduslov razvoja ali je ona istovremeno predstavljala ogroman rizik za zdravlje građana što nam potvrđuju brojni zapisi o velikom umiranju gradskog stanovništva uzrokovanog epidemijama. Ne znajući da naučno objasne razloge za nastanak bolesti, tadašnji stanivnici gradova su iskustveno dolazili do javnozdravstvenih rešenja koja i danas fasciniraju svojom aktuelnošću i modernošću.

Ipak, za razliku od daleke ili bliže prošlosti kada su ljudi dominantno naseljavali seoske sredine, danas u svetu već više od polovine ukupne populacije živi u gradovima a do sredine veka će nešto više od 2/3 svetske populacije biti stanovnici urbanih sredina, kako kažu projekcije Svetske zdravstvene organizacije. Veliki gradovi već dugo ostvaruju najveći udeo u društvenom proizvodu svih zemalja, bilo da se nalaze u razvijenim, nerazvijenim ili zemljama u razvoju. Ova njihova prednost istovremeno znači i veliko opterećenje za kvalitet života stanovništva uzrokovanog zagađenjem, prenaseljenošću, infrastrukturnim nedostacima, siromaštvom, kriminalom i drugim rizičnim faktorima. Podaci Republičkog zavoda za statistiku Srbije pokazuju isti trend – polovina našeg stanovništva naseljava gradove što otvara pitanje različitih nerealizovanih potreba novodoseljenih stanovnika.

Tendencija ubrzanja rasta gradskih populacija izazvana ekonomskim, obrazovnim, kulturnim i drugim povodima pokazuje da će dosadašnje teme gradskog života biti još kompikovanije rešavati. Istovremeno, takav izazov podstiče na prisećanje na uspešne doktrine iz prošlosti i neprekidnu implementaciju različitih inovacija i rešenja u sferama urbanizma, saobraćaja, ekonomije, zdravstva, obrazovanja, ekologije, turizma, kulture, sporta i mnogih drugih tema utkanih u sliku jednog grada.

Zadaci koji stoje pred gradovima odnose se na kreiranje bezbedne saobraćajne infrastrukture i razvoj ekološkog prevoza, snažnu zelenu ekonomiju, podsticaj razvoju zelenih gradskih zona, na stimulisanju razvoja proizvodnje hrane u zonama gradskih bašti, na zdravom stanovanju, na unapređenju postojećih i razvoju novih usluga dostupnih svim građanima u oblasti zdravlja, obrazovanja, kulture, na dostizanju 100% reciklaže otpada, energetske efikasnosti i slične sadržaje.

Iskustva pokazuju da idealni modeli za unapređenja kvaliteta života u gradovima treba da predstavljaju kombinaciju jeftinih i malih lokalnih inicijativa u kombinaciji sa velikim i često skupim infrastrukturnim projektima. Time se potrebe građana prepoznaju iz ugla i to samih građana i donosilaca odluka.