Svake godine, 20. marta, svet se ujedinjuje oko pomoći u smanjenju opterećenja bolestima usta i zuba, koje svuda pogađaju pojedince, zdravstvene i ekonomske sisteme.

Cilj Svetskog dana oralnog zdravlja je osnaživanje ljudi znanjem, veštinama i samopouzdanjem da obezbede dobro oralno zdravlje.

Bolesti usta i zuba su vodeći zdravstveni problemi u mnogim zemljama i negativano utiču na ljude tokom čitavog života. One dovode do bola i neprijatnosti, socijalne izolacije i gubitka samopouzdanja, a često su povezane i sa drugim ozbiljnim zdravstvenim problemima (npr. hronične upale zglobova i srčanih zalistaka).

Ipak, nema razloga za patnju: većina stanja povezanih sa oralnim zdravljem se u velikoj meri mogu sprečiti i lečiti u ranim fazama.

Svetski dan oralnog zdravlja je inicijativa Svetske dentalne federacije (World Dental Federation), organizacije koja ujedinjuje svet dentalne medicine, sa ciljem da se postigne optimalno oralno zdravlje za sve ljude. Oslanja se na postupke svih koji će pomoći da se jače čuje glas o važnosti dobrog oralnog zdravlja. Uključite se na bilo koji način!

Tema kampanje u periodu 2021 – 2023. godina širi jednostavnu, ali moćnu, poruku: „BUDITE PONOSNI NA SVOJA USTA“.

Poruke kampanje

Procenjeno je da bolesti usta i zuba pogađaju blizu 3,5 milijarde ljudi, što ih  čini najučestalijim zdravstvenim problemom u svetu.

Svetski dan oralnog zdravlja predstavlja značajnu platformu za podizanje svesti o zdravlju usta i zuba i njegovoj ključnoj ulozi u očuvanju celokupnog zdravlja, blagostanja i kvaliteta života.

 Glavne poruke kampanje su:

• Oralno zdravlje je jedan od glavnih stubova celokupnog zdravlja i blagostanja

Zdrava usta omogućavaju ljudima da govore, smeju se, osete miris, ukus i dodir, da žvaću i da prenesu niz emocija, uz osećaj samopouzdanja i bez bola, nelagode i bolesti, kao što je zubni kvar (karijes). Održavanje dobrog oralnog zdravlja može da ima povoljan uticaj na lečenje šećerne bolesti i može da pomogne u prevenciji drugih zdravstvenih problema, kao što su kardiovaskularne bolesti (bolesti srca i šlog), pneumonija (upala pluća) i neke vrste raka. Stoga je ono sastavni deo obezbeđivanja dobrog kvaliteta života.

Činjenica: Ne možete biti zdravi bez dobrog oralnog zdravlja. Bolesti usta i zuba mogu direktno da pogode ograničeni deo ljudskog tela, ali njihove posledice imaju uticaj na celokupan organizam.

• Uticaj na faktore rizika za bolesti usta i zuba ujedno pomaže u sprečavanju drugih bolesti

Dobra vest je da rešavanje 4 glavna faktora rizika za bolesti usta i zuba, što uključuje nepravilnu ishranu bogatu šećerima, upotrebu duvana, štetnu upotrebu alkohola i nedovoljnu higijenu usta i zuba, takođe pomaže u prevenciji drugih bolesti, kao što su kardiovaskularne i respiratorne bolesti, maligne bolesti i dijabetes.

Činjenica: Primena strategija promocije oralnog zdravlja i osnaživanje ljudi znanjem da donose informisane odluke može pomoći u sprečavanju bolesti.

PREUZMITE ODGOVORNOST ZA VAŠE ORALNO ZDRAVLJE

ČINJENICA: Zubni karijes je najčešće oboljenje u svetu. Posledica je nepravilne ishrane sa visokim sadržajem šećera kao i izloženosti drugim faktorima rizika.

Jedite uravnoteženu ishranu sa niskim sadržajem šećera

Odrasli ne bi trebalo da unesu više od šest kašičica šećera dnevno dok je za decu granica tri kašičice. Raznovrsna i pravilna ishrana, koja uključuje voće i povrće, pomoći će u održavanju zdravlja usta i zuba kao i celokupnog organizma.

Izbegavajte duvan

Duvan u bilo kom oblikunije bezbedan. Upotreba duvana dovodi do povećanog rizika od bolesti desni i raka usne duplje. Takođe izaziva bojenje zuba, loš zadah, prerani gubitak zuba kao i ukusa i mirisa.

Ograničite upotrebu alkohola

Zloupotreba alkohola snažno je povezana sa povećanim rizikom od pojave nekoliko vrsta raka u usnoj duplji. Štaviše, kiselina kao i visok sadržaj šećera većine alkoholnih pića može narušiti zdravlje vaših zuba i usne duplje, i dovesti do propadanja zuba.

Sprovodite dobru oralnu higijenu

Perite zube minimum dva puta dnevno pastom za zube sa fluorom koja zaustavlja nakupljanje plaka. Dobar oralna higijenska rutina u kombinaciji sa redovnim posetama stomatologu, ključna je za prevenciju bolesti usta i zuba.

ČUVAJTE VAŠE ORALNO ZDRAVLJE ZBOG CELOKUPNOG ZDRAVLJA

ČINJENICA: Kao i kod drugih ozbiljnih bolesti, prevencija i rano otkrivanje važni su za lečenje oralnih bolesti kako bi se zaustavio bilo kakav negativni efekat na ostatak vašeg tela.

Vaša usta su kapija vašeg tela

Oralno zdravlje je od vitalnog značaja za vaše opšte zdravlje i blagostanje.

Rak usne duplje

Smanjite rizik od raka usne duplje izbegavanjem upotrebe duvana i ograničenjem unosa alkohola.

Respiratorne bolesti

Infekcije usne duplje su povezane sa povećanim rizikom od upale pluća.

Gubitak zuba

Gubitak zuba ne treba prihvatiti kao deo prirodnog toka starenja. Gubitak zuba dovodi do otežanog žvakanja, gutanja kao i lošeg načina ishrane.

Šećerna bolest

Održavanje dobre higijene usta i zuba ima pozitivan uticaj na lečenje šećerne bolesti.

Demencija

Patogeni povezani sa infekcijom desni bili su povezan sa razvojem Alchajmerove bolesti.

Kardiovaskularne bolesti

Dobro oralno zdravlje doprinosi prevenciji bolesti srca i moždanog udara.

SPROVODITE DOBRU ORALNU HIGIJENU

ČINJENICA: Bolesti usta i zuba, kao što su karijes ili bolesti desni mogu uticati na svaki aspekt života, od odnosa i samopouzdanje u školi ili na poslu do sposobnosti interakcije sa drugima. Ipak, bolesti usta i zuba se mogu sprečiti.

Evo kako možete pomoći vašoj usnoj duplji da bude zdrava tokom života:

• Četkajte zube dva minuta, minimum dva puta dnevno. Četkanje zuba pomaže u uklanjanju hrane i plaka, koji ako se ne leči može dovesti do karijesa i bolesti desni.
• Četkajte svaku površinu vaših zuba. Koristite ručnu ili električnu četkicu za zube da operete sve površine vaših zuba (unutrašnje, spoljne i površine za žvakanje).
• Koristite pastu za zube sa fluorom. Fluorid igra ključnu ulogu u borbi protiv karijesa.
• Nemojte ispirati usta vodom odmah nakon četkanja zuba. Umesto toga, ispljunite višak paste za zube.
• Zamenite četkicu za zube svaka tri meseca. Četkanje sa starom, pohabanom četkicom za zube

neće pravilno očistiti usta i zube.

• Čistite zube koncem najmanje jednom dnevno. Redovno čišćenje pomaže u uklanjanju hrane između zuba i može smanjiti pojavu bolesti desni i lošeg zadaha uklanjanjem plaka koji se formira duž linije desni.
• Zaštitite usnu duplju dok ste u pokretu. Kada četkanje zuba nije moguće, isperite usta vodom za ispiranje usta sa fluorom ili žvaćite žvaku bez šećera nakon obroka i užine.

ZAŠTITITE SVOJA USTA DOK STE U POKRETU

ČINJENICA: Žvakaća guma bez šećera dokazano koristi zdravlju zuba jer neutrališe kiseline iz plaka.

ŠTA MOŽETE DA URADITE?

Važno je da perete zube dva puta dnevno pastom za zube sa fluorom. Ali vaši zubi su napadnuti bakterijama i plakom više od dva puta dnevno. Pomozite da zaštitite usta dok ste u pokretu i posle obroka i grickalica tako što ćete uraditi sledeće:

• Ispirajte usta vodom sa fluoridom

Voda za ispiranje usta sa fluorom ne samo da osvežava dah, već može pomoći u sprečavanju karijesa (zubni karijes).

• Koristite konac ili interdentalne četkice

Redovno čišćenje pomaže u uklanjanju hrane i može smanjiti bolest desni i loš

dah uklanjanjem plaka koji se formira duž linije desni.

• Žvaćite žvaku bez šećera

Žvakanje gume bez šećera povećava količinu pljuvačke koju proizvodite, što pomaže u pranju. Uklonite čestice hrane pre nego što se zarobe na vašim zubima, oko njih ili između njih.

SAVETI ZA OČUVANJE DOBROG ORLANOG ZDRAVLJA

• Koristite pastu za zube sa fluorom i četkicu za zube sa mekim vlaknima.
• Nežno pomerajte četkicu u malim krugovima dva minuta po površini zuba.
• Ne zaboravite da operete sve strane zuba: spoljašnju, unutrašnju, kao i površine za žvakanje.
• Ispljunite pastu za zube, malo nakon toga sačekajte i onda isperite vodom. Na taj način se daje fluoru vreme da zaštiti površinu zuba.
• Nikada nemojte jesti nakon pranja zuba posle večere. Odlazak u krevet sa čistom usnom dupljom je izuzetno važan.

URAVNOTEŽENA ISHRANA SA MALIM SADRŽAJEM ŠEĆERA

• Jedite dobro izbalansirane obroke koji sadrže malo šećera i puno voća i povrća.
• Odrasle osobe ne bi trebalo da imaju više od šest kašičica šećera dnevno; deca ne bi trebala da konzumiraju više od tri kafene kašike dnevno.
• Izbegavajte šećer koji se dodaje u hranu i piće.
• Obratite posebnu pažnju na to koliko šećera dodajete kada pripremate obroke.
• Izbegavajte „prazne kalorije“, kao što su osvežavajući bezalkoholni i alkoholni napici
• Trudite se da slatke grickalice i poslastice između obroka svedete na najmanju moguću meru. Uzimanje šećera tokom dana povećava rizik od razvoja karijesa.
• Neka voda bude Vaš glavni napitak. Redovno konzumiranje slatkih napitaka nije loše samo za vaše oralno zdravlje, već povećava rizik i od razvoja dijabetesa tipa 2.

 

Izvor: https://www.worldoralhealthday.org/