Svetska zdravstvena organizacija je od 2010. godine ustanovila 28. jul  kao dan obeležavanja borbe protiv hepatitisa. Ovaj dan je odabran u čast rođendana nobelovca prof. Blumberga-a, koji je otkrio virus hepatitisa  B.  

Obeležava se svake godine sa ciljem da mobiliše javnost u podizanju svesti o globalnom opterećenju virusnim hepatitisom i merama njegove prevencije.

Ovogodišnji slogan Svetske zdravstvene organizacije za obeležavanje Svetskog dana hepatitis je "Jedan život, jedna jetra". Imamo samo jedan život, a imamo samo jednu jetru. Hepatitis može uništiti oboje.

Jetra tiho obavlja preko 500 vitalnih funkcija svakog dana kako bi nas održala u životu. Zato je davanje prioriteta zdravlju jetre i poznavanje našeg virusološkog statusa važno.

Pored poznavanja virusološkog statusa i adekvatnog lečenja, smanjenje unosa alkohola u organizam, postizanje odgovarajuće telesne težine, lečenje hipertenzije i regulisanje dijabetesa su ključni za zdravu jetru.

Prednosti zdrave jetre uključuju:

• duži životni vek
• zaštitu svojih najmilijih od hepatitisa
• zaštitu drugih vitalnih organa, uključujući srce, mozak i bubrege, koji se oslanjaju na funkciju jetre.

Infekcija hepatitisom je tiha, a svest o zdravlju jetre je niska.

U svetu postoji ogroman broj nedijagnostikovanih i nelečenih ljudi koji žive sa hepatitisom. Većina simptoma se pojavljuje tek kada je bolest uznapredovala, što dovodi do velikog broja nedijagnostikovanih osoba koje žive sa hepatitisom. Čak i kada se dijagnostikuje hepatitis, broj osoba koje su na lečenju je nizak.

Većina osoba otkrije da imaju hepatitis B ili C infekciju nakon mnogo godina tihe infekcije i tek kada razviju ozbiljno oboljenje jetre ili rak.

Samo 10% ljudi sa hroničnim hepatitisom B ima dijagnozu. Samo 22% njih se leči – što je samo 2% ukupnog globalnog zdravstvenog opterećenja ovim bolestima.

Samo 21% ljudi sa hepatitisom C ima dijagnozu, a 62% onih sa dijagnozom dobija terapiju – što čini 13% ukupnog globalnog zdravstvenog opterećenja

Poziv na akciju ima za cilj da se ubrzaju napori za eliminaciju virusnog hepatitisa i ukaže na hitnu potrebu za testiranjem i lečenjem osoba kojima je to potrebno.

Da bi se eliminisao hepatitis i postigli ciljevi SZO do 2030. godine, zdravstveni radnici treba da omoguće da:

• sve trudnice koje žive sa hroničnim hepatitisom B imaju pristup lečenju, a njihova deca imaju pristup vakcinama protiv hepatitisa B.
• 90% ljudi koji žive sa hepatitisom B i/ili hepatitisom C ima dijagnozu.
• 80% dijagnostikovanih ljudi se izleči ili leči prema najnovijim kriterijumima.

Uz dostupnost efikasnih vakcina i terapije za hepatitis B i leka za hepatitis C, eliminacija ovih virusnih hepatitisa je ostvariva, ali je neophodna veća svest i razumevanje bolesti i rizika kao i pristup jeftinijoj dijagnostici i lečenju.

Ukratko o hepatitisima!

Šta je hepatitis?
Hepatitis  je virusno zapaljenje jetre. Izazivaju ga virusi hepatitisa (A,B,C,D,E,  i drugi).  Kod nekih osoba bolest dobija hroničan tok i vremenom može dovesti do ciroze ili tumora jetre.

Među glavnim su uzročnicima karcinoma jetre, uzrokujući više od milion smrtnih slučajeva godišnje globalno.

Koji su simptomi hepatitisa?
Kod određenog broja inficiranih može se javiti žutica, uz pojavu tamne mokraće i svetle stolice, malaksalost, slab apetit, glavobolja, muka, gađenje na masnu hranu, simptomi slični gripu…

Često, bolest dobija hroničan tok, kada ne daje nikakve simptome.

Kako neko može dobiti hepatitis?
Virusi hepatitisa B, C i D se mogu dobiti na sledeće načine:

• Nezaštićenim seksualnim odnosom sa inficiranom osobom.
• Upotrebom pribora pri intravenskom ili intranazalnom korišćenju droga ili ubrizgavanju lekova, koji je prethodno koristila osoba inficirana hepatitisom,
• Tokom hemodijalize (retko).
• Putem transplantacije organa sa inficiranog donora, transfuzijama krvi i krvnih produkata, sperme, organa i tkiva (danas veoma retko jer se vrši obavezno testiranje  darova davaoca).
• Akcidentalno – ubodom na iglu ili oštar instrument ili izlaganjem krvi inficiranih osoba (npr. kod zdravstvenih radnika).
• Ako se koriste nesterilni instrumenti pri operacijama, intervencijama, invazivnim dijagnostičkimprocedurama, stomatološkim i drugim intervencijama, kojima se narušava integritet kože (tetovaža, akupunktura, pirsing, kozmetičke procedure)
• Korišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu (četkice za zube, brijači, mašinice za šišanje, makazice za nokte) sa osobom koja je inficirana nekim od hepatitis.
• Sa inficirane majke na novorođenče.

Hepatitis A se prenosi kontaminiranim rukama, hranom ili vodom.

Prevencija je moguća!

Vakcine i efikasni tretmani postoje, nudeći nadu za sve. Vakcina protiv hepatitisa B dostupna je i za odrasle i za decu, dok bezbedni oralni tretmani mogu čak da izleče hepatitis C. Poznavanje njihovog statusa i pristup lečenju je od ključnog značaja za trudnice sa hroničnim virusnim hepatitisom B kako bi se sprečilo prenošenje sa majke na dete.

Hepatitis može biti sprečen, dijagnostikovan, tretiran i izlečen!

Rano otkrivanje i pravovremeno lečenje je važno za smanjenje komplikacija koje mogu nastati kao posledica hronične infekcije, ali i za prevenciju prenošenja infekcije virusnih hepatitisa u društvu.

Kako se otkriva i potvrđuje infekcija virusom hepatitisa?

Infekcija virusom hepatitisa otkriva se laboratorijskim ispitivanjem krvi.

Zbog toga vas pozivamo da podržite kampanju i date svoj doprinos podizanju svesti  o važnosti prevencije virusnih hepatitisa.

Institut za javno zdravlje Vojvodine će, kao i svih ranijih godina, nastaviti sa   besplatnim savetovanjem i testiranjem klijenata na hepatitis B i hepatitis C tokom cele godine. Za dolazak u Savetovalište nije potreban uput lekara doma zdravlja!

 
Sprečavanje širenja infekcije virusnih hepatitisa

Za osobe inficirane virusom hepatitisa B, C i D savetuje se:

• Kada je reč o hepatitis B virusnoj infekciji, najbolja preventivna mera je vakcinacija i to svih osoba iz grupa sa povećanim rizikom i sve novorođene dece.
• Seksualni partneri i osobe koje žive u domaćinstvu sa osobom inficiranom  virusom hepatitisa B, C ili D treba da se vakcinišu vakcinom protiv hepatitisa B, ukoliko se laboratorijskim testovima dokaže da su seronegativni.
• Ako koristite droge, prijavite se na lečenje. Ne koristite zajedničke igle, špriceve i ostali pribor za ubrizgavanje droge ili leka niti zajedničke cevčice za ušmrkavanje kokaina.
• Imajte sopstveni i nedeljiv pribor za ličnu higijenu (brijači, četkice za zube, pincete, makazice, mašinice). Posekotine pokrijte hanzaplastom.
• Ne možete biti dobrovoljni davaoci krvi, organa, tkiva i sperme.
• Ako imate stabilnu dugogodišnju vezu nema potrebe da menjate svoje seksualne navike, a upotrebom kondoma rizik od zaražavanja partnera se još više smanjuje. Partneru predočitr činjenice o svom zdravstvenom stanju i porazgovarajte o eventualnom testiranju partnera.
• Redovne kontrole kod infektologa, zdrava ishrana (bez puno masti, češći lagani obroci), apstinencija od alkohola i droge.