Međunarodni dan mladih obeležava se svake godine 12. avgusta, ukazujući međunarodnoj zajednici na pitanja mladih i ističući potencijal mladih kao partnera u današnjem globalnom društvu.

Ideju za Međunarodni dan mladih predložili su 1991. godine mladi ljudi koji su se okupili u Beču, Austrija, na prvoj sesiji Svetskog foruma mladih Ujedinjenih nacija. Forum je preporučio da se proglasi Međunarodni dan mladih, posebno u svrhe prikupljanja sredstava i promocije, kako bi se podržao Omladinski fond Ujedinjenih nacija u partnerstvu sa omladinskim organizacijama.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1999. godine podržala preporuku Svetske konferencije ministara omladine (Lisabon, 8-12. avgust 1998.) da 12. avgust bude proglašen Međunarodnim danom mladih (A/RES/54/120).

Tokom poslednje dve decenije obeležavanja Međunarodnog dana mladih, obrađen je velik broj inovativnih aktuelnih tema, uključujući mentalno zdravlje, međugeneracijsku solidarnost, bezbedne prostore za mlade i građanski angažman.

Globalni izveštaj o starenju  UN iz marta 2021. godine naglašava da uprkos nedostatku istraživanja, mladi ljudi i dalje prijavljuju uzrasno povezane barijere u različitim sferama života, kao što su zapošljavanje, političko učešće, zdravlje i pravda. Izveštaj takođe identifikuje međugeneracijske intervencije, kao jednu od tri ključne strategije za borbu protiv „ejdžizma“ („ageism“ - diskriminacije na osnovu starosne dobi). Međugeneracijske aktivnosti takođe mogu dovesti do većeg osećaja društvene povezanosti i jačanja međugeneracijske solidarnosti.

TEMA 2023. GODINE: „ZELENE VEŠTINE ZA MLADE“

Tema ovogodišnjeg Svetskog dana mladih je simbolična: „Zelene veštine za mlade“, sa idejom uključivanja mladih u pokretanje globalne ekološke tranzicije koja bi napravila pomak ka ekološki održivom i klimatski prijateljskom svetu i postizanju Ciljeva održivog razvoja UN, kao odgovora na globalnu klimatsku krizu.

ŠTA TREBA ZNATI O GLOBALNOJ EKOLOŠKOJ I KLIMATSKOJ SITUACIJI?

Svet se suočava sa globalnim ekološkim i klimatskim promenama. Ljudi su ti koji imaju uticaja i ulogu da se nešto promeni na bolje.

Države, članice Ujedinjenih nacija, su 2015. godine usvojile Agendu održivog razvoja do 2030. godine (UN, 2015), koja definiše 17 ciljeva održivog razvoja (COR). Da bi se postigao uspeh u implementaciji ovih ciljeva, potrebno je da investiranja u prirodu omoguće dostizanje njihovog potencijala i da obezbede dugoročno očuvanje dobrobiti ljudi i prirodne sredine. Jedan od ciljeva (COR 13) je da se sprovede hitna akcija za borbu protiv klimatskih promena i njihovog uticaja, što bi takođe, omogućilo dostizanje drugih ciljeva koji su osetljivi na uticaje klimatskih promena.

ŠTA SVAKO MOŽE DA URADI?

Upravljanje otpadom je jedan od sigurnih načina za očuvanje životne sredine. Principi upravljanja otpadom su:

-    Sprečavanje nastajanja otpada;

-    Svoditi na najmanju meru (minimizirati) nastajanje otpada;

-    Rešavanje problema otpada na mestu nastajanja (razvrstavanje, kompostiranje...);

-    Princip odvojenog sortiranja i sakupljanja otpada;

-    Reciklaža ili druge metode upravljanja otpadom;

-    Racionalno korišćenje postojećih uređaja i izgradnja novih sistema za preradu;

-    Ekološki održivo konačno odlaganje otpada;

-    Princip potpunog monitoringa zagađivanja u cilju očuvanja prirodnih resursa.

    Dobro upravljanje otpadom: primena 4 R – Reduce (smanjenje proizvodnje otpada), Reuse (ponovna upotreba materijala – npr. staklene ambalaže), Recycle (upotreba prerađenog otpadnog materijala da se naprave novi proizvodi – npr. od plastike, metala, papira...), Recovery (proizvodnja energije iz otpada – npr. korišćenje toplote od sagorevanja, eksploatacija deponijskog gasa za grejanje i proizvodnju el. energije itd) i tek na kraju Landfil (bezbedno odlaganje preostalog otpada u zemlju). 

Korisno je znati koliko vremena je potrebno da se pojedini materijali raspadnu u prirodi:

MLADI 

Polovina ljudi na našoj planeti ima 30 ili manje godina, a očekuje se da će do kraja 2030. godine dostići 57 odsto. Anketa pokazuje da 67% mladih veruje u bolju budućnost, a najveći optimizam po ovom pitanju imaju mladi od 15 do 17 godina.

UNICEF  je u Srbiji pokrenuo U-Report,  inovativnu platformu kreiranu da prikupi mišljenja  mladih i pruži im priliku da izraze svoje ideje. Učešće mladih znači da su mladi uključeni u donošenje odluka za svoje zajednice. Građanski angažman je važan za razvoj građanskih vrednosti, društvenog poverenja i jačanje demokratskih vrednosti, posebno uključivanjem najugroženijih grupa, kao što su devojke, Romi i mlade osobe sa invaliditetom. Takođe, neophodno je razvijanje dugoročne strategije za podizanje svesti mladih o njihovom pravu da učestvuju u pitanjima od njihovog interesa, koje bi podstakle mlade da  učestvuju i izraze svoj glas u lokalnoj i nacionalnoj upravi kako bi uticali na javnu politiku.

Program saradnje UNICEF-a sa Srbijom od 2021. do 2025. godine, koji je usklađen sa nacionalnim razvojnim prioritetima i Okvirom saradnje Ujedinjenih nacija za održivi razvoj, posebno skreće pažnju na adolescente i mlade. Moraju se preduzeti koraci kako bi se osiguralo da svi adolescenti i adolescentkinje u Srbiji, naročito oni najugroženiji i najmarginalizovaniji, mogu da ostvare svoja prava i svoj puni potencijal, budu osnaženi da utiču na procese donošenja odluka na svim nivoima i učestvuju u kreiranju rešenja sa ciljem izgradnje mirnih, inkluzivnih i održivih zajednica i društva u kojima se svi poštuju. Ova saradnja, globalna strategija za mlade, kao i Agenda za 2030. godinu, ističu važnost momentalnog uključivanja mladih u procese donošenja odluka, naročito u pogledu klimatskih promena.

Srbija je u januaru 2023. godine usvojila Strategiju za mlade u RS za period 2023-2030. godina, a od jula ove godine donela je i Akcioni plan za period 2023-2025. godina.

Grad Novi Sad je 2023. godine doneo Lokalni akcioni plan za mlade za period 2023-2025.

ZAŠTO SU KLIMATSKE PROMENE TEMA SVETSKOG DANA MLADIH?

Klimatske promene i degradacija životne sredine predstavljaju kontekstualni problem koji preti ekosistemima zemalja i blagostanju stanovništva. Takođe predstavljaju i pitanje pravičnosti; ne manifestuju se na isti način u svakom regionu niti na isti način utiču na svakog pojedinca. Mladi su među najpogođenijim grupama stanovništva.

U rešavanju pitanja klimatskih promena i njihovog uticaja u Srbiji, napori bi, između ostalog, trebalo da budu usmereni na smanjenje opasnosti od zagađenja vazduha i poplava, koje, na osnovu analitičkog rada na kome se zasniva izveštaj Analiza klimatske situacije, dokazano imaju veliki uticaj na decu i adolescente, i kratkoročno i dugoročno.

ŠTA MLADI MISLE O OVOM PROBLEMU?

Mladi su češće uključeni u procese donošenja odluka ako su svesni problema i uloge koju mogu igrati u njegovom rešavanju. Kako bi podržao mlade u Srbiji da preduzimaju klimatske aktivnosti kroz smisleno učešće u nacionalnim dijalozima i procesima kao prilikama za uticanje na procese donošenja odluka, kao što je učešće na nacionalnom sastanku pred COP 27, UNICEF u Srbiji se konsultovao sa mladima kako bi razumeo njihovo mišljenje, potrebe i ideje o novim klimatskim kretanjima i o tome kako oni zamišljaju položaj mladih i dece u nacionalnim klimatskim politikama.

U septembru 2022. godine, sprovedena je U-Report anketa „Klimatske promene/smanjenje gasova sa efektom staklene bašte“, sa ciljem sticanja uvida u to koliko su mladi upoznati sa obavezama Republike Srbije koje proističu iz Pariskog sporazuma i nacionalno utvrđenih doprinosa koje će oblikovati njihovu neposrednu budućnost.

Na upitnik je odgovorilo više od 800 mladih, uglavnom starosti 15-19 godina.

• Dve trećine ispitanika nije čulo za Pariski sporazum.
• 85% mladih ne zna šta su nacionalno utvrđeni doprinosi.
• Gotovo svi ispitanici (92%) ne znaju da se Srbija obavezala na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 13,7% do 2030. godine u odnosu na 2010. godinu.
• Na pitanje „Da li misliš da imaš dovoljno načina/puteva da svoje mišljenje u vezi sa ciljevima i planovima za smanjenje emisije štetnih gasova uputiš donosiocima odluka?“, 43% ispitanika je odgovorilo da nema, 37% nije sigurno, dok je samo 19% odgovorilo sa „da“.
• Na pitanje „Ko bi trebalo da uključi mlade u procese izrade strategija i politika o klimatskim promenama?“, 42% veruje da bi to trebalo da bude država; 23% misli da bi mladi trebalo da se uključe sa mladima koji su već aktivni, 14% je pomenulo medije, dok 10% misli da bi to trebalo da rade nevladine organizacije.

Ono što se posebno ističe kao problem je da se mladi osećaju nevidljivo kada je reč o njihovoj uključenosti u procese donošenja odluka, te da ne smatraju da se njihov glas uvažava. Takođe kažu da je potrebno da podaci o klimatskim promenama budu dostupni svim građanima na jednoj lokaciji na internetu. Mladi kažu da bi voleli da se sastaju sa ekspertima kako bi naučili nešto više o zakonima i propisima; i želeli bi da vide više finansijskih ulaganja u ovoj oblasti. Kažu da je neophodno da se dijalog o nacionalno utvrđenim doprinosima uključi u formalno obrazovanje i da se podstiču slične diskusije u školama i na univerzitetima.

Drugi nalazi iz U-Report ankete pokazuju da mladi veruju da vlade, zagađivači i pojedinci imaju zajedničku odgovornost da zaštite životnu sredinu i izražavaju spremnost da saznaju više o tome. Ipak, 61% njih kaže da ne postoji dovoljno informacija o ovom pitanju na srpskom jeziku, 41% nije upoznat sa zakonima ili propisima. Takođe, većina mladih misli da je kvalitet vazduha loš (66%), ali većina njih ne preduzima nikakve zaštitne mere (37%) ili ne zna kako da se zaštiti (21%).

Ističu da je potrebno podstaći cirkularnu ekonomiju, zaštititi i obnoviti ekosisteme i više se oslanjati na obnovljive izvore energije. Mnogi od njih (29%) su sigurni da interesi veliki kompanija predstavljaju prepreku, ali mnogi takođe veruju da je još jedna velika prepreka nedostatak svesti o uticaju na životnu sredinu (24%).

Kao celokupan zaključak, izražen je pesimistički stav prema naporima u svetu da se prepolovi upotreba fosilnih goriva do početka 2031. godine.

MREŽE MLADIH

Prema Agendi UN za mlade, mladima se mora dati odgovornost da predvode inicijative i povezuju se sa donosiocima odluka.

Tokom 2022. godine, osnovana je Mreža mladih za kvalitet vazduha i predstavlja udruženje omladinskih organizacija, neformalnih grupa, pojedinaca i institucija, koja podstiče i promoviše aktivnu i pozitivnu ulogu učešća mladih u zaštiti životne sredine. Mreža okuplja preko 25 aktera i 40 pojedinaca sa ciljem zalaganja za kreiranje i sprovođenje inicijativa i volonterskih aktivnosti u vezi sa kvalitetom vazduha dostupnim svim mladima u Srbiji.

U avgustu 2022. godine, Mreža je izradila nacrt prve Omladinske deklaracije o čistom vazduhu u Srbiji kroz zajednički rad preko 700 mladih iz različitih delova Srbije. Po prvi put, Deklaracija na jednom mestu objedinjuje strategije zagovaranja i preporuke za akcione planove zaštite vazduha u zajednici. Nakon završetka nacrta, UNICEF i Mreža mladih za kvalitet vazduha će blisko sarađivati sa pojedinačnim donosiocima odluka kako bi se osiguralo da lokalni akcioni planovi zaštite vazduha prate preporuke i sugestije iz Deklaracije.

ANGAŽOVANJE MLADIH OD STRANE SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE

Ideje, veštine, doprinosi mladih, kao i njihov angažman su ključni za uspeh politika i programa koji imaju za cilj unapređenje zdravlja i blagostanja mladih.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je posvećena angažovanju i partnerstvu sa mladim ljudima i pronalaženju najboljih načina da ih osnaži, podrži njihovu akciju, promoviše partnerstva i obezbedi njihovo priznanje i vidljivost. Više nego ikad potrebne su ideje, energija i vođstvo mladih da bi se izgradila zdravija, sigurnija i pravednija budućnost.

SZO prepoznaje i uključuje mlade kao partnere, aktere i kreatore promena u svom radu i posvećena je angažovanju sa mladima na mnogo različitih načina kroz inicijative kao što su:

• Omladinski savet, koji okuplja mreže mladih iz zdravstvenih i nezdravstvenih sredina iz celog sveta kako bi pružio savete generalnom direktoru SZO o globalnom zdravlju i drugim zdravstvenim i razvojnim pitanjima;
• Omladinski centar u okviru Global Health Workforce Network, sa ciljem da se sistematski uključuju pitanja zdravstvene radne snage mladih koja se odnose na zapošljavanje, praksu i radno okruženje u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite;
• Globalni model SZO, koji organizuje Svetska federacija udruženja Ujedinjenih nacija, u saradnji sa SZO, koju predvode studenti širom sveta;
• Centar za „brifing“ SZO pruža obrazovne usluge studentima i mladim profesionalcima iz različitih disciplina kroz interaktivne „brifinge“ (licem u lice ili virtuelne) o temama javnog zdravlja.

OPENS

Šest novosadskih organizacija – Savez studenata Univerziteta u Novom Sadu – Savez studenata Medicinskog fakulteta Novi Sad, Omladina Jazasa Novi Sad, Centar za omladinski rad, BalkanIDEA Novi Sad, Inženjeri zaštite životne sredine, Kulturanova, su 2016. godine postali osnivači OPENS-a, Saveza udruženja za mlade. Zadatak Saveza je da zajedno sa svojim partnerima, kroz niz aktivnosti, projekata, programa, dešavanja, inicijativa – pokaže da je mnogo vrata koja mogu da se otvore za transfer energije, znanja, iskustva, informacija i da se i tako mogu jačati kapaciteti mladih ljudi. OPENS savez je resurs centar koji radi na osnaživanju mladih i osoba koje rade sa njima, kao i omladinskih organizacija i organizacija za mlade, a i senzibiliše zajednicu i razvija omladinsku politiku. Kroz programsko delovanje podiže kapacitete mladih, udruženja mladih i za mlade i senzibiliše javni i privatni sektor u odnosu na pitanja mladih.

Institut za javno zdravlje Vojvodine ima čestu saradnju sa Omladinskim savezom udruženja OPENS, naročito po pitanju mentalnog zdravlja mladih.

Podizanje svesti o značaju mentalnog zdravlja kod mladih ljudi povećaće njihove šanse za ranu intervenciju, rezultiraće bržim oporavkom i pomoći će u izbegavanju razvoja mentalnih poremećaja.

Odgovarajući na pitanje: „Kako su nam mladi?“ – njihove organizacije na teritoriji Grada Novog Sada ističu sledeće...

„Znamo da biti mlad nije lako. Toliko dilema, toliko pitanja, toliko novih osećanja i toliko promena sa kojima naši mladi treba da se nose i nekad tako malo vremena u toku našeg radnog dana da sednemo i stvarno pitamo mlade – KAKO SU? Iako tema mentalnog zdravlja postaje sve prisutnija u društvu, brojke kažu da 34% mladih i dalje samo ponekad razgovara o ovome, 21% izuzetno retko, dok 14% mladih to nikada ne čini. Više od trećine mladih (37%) nije upoznato sa tim gde može dobiti psihološku podršku što ukazuje na to da postoji mogućnost da skoro svaka treća mlada osoba neće dobiti adekvatnu pomoć u slučaju da joj zatreba, ukoliko se ne obezbedi veća informisanost, odnosno smanjenje stigme u vezi sa problemima mentalnog zdravlja. Digitalne tehnologije danas igraju značajnu ulogu u životu mladih ljudi, stoga postoji ogroman potencijal za rešavanje izazova mentalnog zdravlja mladih putem digitalnih usluga.“

Institut za javno zdravlje Vojvodine stvara i edukativne resurse u oblasti zdravstvenog vaspitanja svih uzrasnih grupa, pa i mladih, koje možete pronaći na: http://izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=4-78.

Izvor: 

1. https://www.un.org/en/observances/youth-day
2. https://www.unicef.org/serbia/
3. https://www.who.int/
4. https://opens.rs/opens/
5. http://www.izjzv.org.rs/