Dan planete zemlje se obeležava svakog 22. aprila od 1970. godine sa ciljem podizanja svesti o značaju očuvanja životne sredine. Danas se Dan planete Zemlje obeležava u cilju favorizovanja akcije za promenu ljudskog ponašanja i stvaranja globalnih, nacionalnih i lokalnih političkih promena, uključujući aktivnosti preko 1 milijarde ljudi iz više od 193 zemlje sveta.

Razorne posledice ljudske delatnosti prisutne su u svim delovima planete u vidu:

• rastuće temperature koje podstiču degradaciju zemljišta,
• promena obrazaca padavina i pojave prirodnih katastrofa,
• povećanje ekstremnih vremenskih događaja,
• nesigurnosti hrane i vode usled ograničene dostupnosti zdravstveno bezbedne hrane i vode za piće,
• ekonomskih poremećaja.

Godine 2009. godine Generalna skupština UN donela je Rezoluciju A/RES/63/278, težeći da istakne globalni značaj obeležavanja ovog datuma, u cilju upozorenja na opasnosti koje prete životu na Zemlji, ekosistemima i urbanim zonama usled razvoja industrije, povećane potrošnje energije, globalnog zagrevanja i klimatskih promena, kako bi svetska populacija postala svesna svoje odgovornosti prema planeti na kojoj živimo i tako smanjila negativan uticaj na životnu sredinu.

Zvanična tema za 2024. je „Planeta protiv plastike“. „Planeta protiv plastike“ predstavlja ideju koja bi trebalo da ujedini sve stanovnike planete, preduzeća, vlade, crkve, sindikate i nevladine organizacije u nepokolebljivoj borbi za ukidanje upotrebe plastike zarad zdravlja ljudi i Planete, zahtevajući smanjenje proizvodnje plastike za 60% do 2040. godine, sa krajnjim ciljem da se obezbedi budućnost bez plastike za generacije koje dolaze.

Kampanja skreće pažnju na štetne efekte plastike u našoj okolini - šteti ljudskom i morskom zdravlju, zatrpava plaže, začepljuje tokove otpada i deponije i time osnažuje ljude da naprave razliku i da prestanu da zagađuju planetu plastikom.

Da bi se postiglo smanjenje od 60% do 2040. godine, planirani su sledeći ciljevi:

1. promovisanje široke javne svesti o šteti koju plastika nanosi zdravlju ljudi, životinja i celokupnom biodiverzitetu i zahteva da se sprovedu dodatna istraživanja o njenim zdravstvenim implikacijama, uključujući objavljivanje svih informacija u vezi sa njegovim efektima u javnost;
2. brzo ukidanje sve plastike za jednokratnu upotrebu do 2030. godine i postizanje ove obaveze postupnog ukidanja u Ugovoru Ujedinjenih nacija o zagađenju plastikom 2024. godine;
3. potpuno okončanje proizvodnje svih oblika plastike, uključujući i modnu industriju,
4. ulaganje u inovativne tehnologije i materijale za izgradnju sveta bez plastike.

PLASTIKA

Plastika se proteže dalje od neposrednog ekološkog problema; predstavlja ozbiljnu pretnju ljudskom zdravlju jednako alarmantnu kao i klimatske promene. Kako se plastika razlaže u mikroplastiku, ona oslobađa toksične hemikalije u naše izvore hrane i vode i cirkuliše kroz vazduh koji udišemo.

Proizvodnja plastike je sada porasla na više od 380 miliona tona godišnje. U poslednjih deset godina proizvedeno je više plastike nego u celom 20. veku, sa planiranim dodatnim ubrzanjem proizvodnje u budućnosti.

 

PROIZVODNJA ODEĆE

Proizvodnja odeće se udvostručila od 2000. godine, a procenjuje se da će se utrostručiti do 2050. godine. Veliki otpad karakteriše ovu industriju, jer iscrpljuje zdravo zemljište, kontaminira izvore slatke vode, zagađuje vazduh, zagađuje okeane, uništava šume, oštećuje ekosisteme i zdravlje njihovog biodiverziteta. Jedan od ciljeva očuvanja planete Zemlje je i promene ka održivim praksama u nabavci, proizvodnji, distribuciji, marketingu i potrošnji.

Industrija „brze“ mode godišnje proizvede preko 100 milijardi odevnih predmeta. Prekomerna proizvodnja i prekomerna potrošnja transformisali su industriju, što je dovelo do, praktično, jednokratne upotrebe mode. Ljudi sada kupuju 60% više odeće nego pre 15 godina, ali svaki predmet se čuva dvostruko kraće.

Procenjuje se da se u modnoj industriji godišnje stvori 92 miliona tona tekstilnog otpada. Otprilike 85% odevnih predmeta završi na deponijama ili spalionicama, a samo 1% se reciklira. Skoro 70% odeće je napravljeno od plastike (uglavnom poliestera), odnosno od sirovina nafte, što dovodi do oslobađanja opasnih mikrovlakana prilikom pranja i kontinuiranog doprinosa dugoročnom zagađenju na deponijama. Jedan od ciljeva očuvanja planete Zemlje je i promene ka održivim praksama u nabavci, proizvodnji, distribuciji, marketingu i potrošnji odeće.

Povećanje svesti je prvi korak ka donošenju odluka o tome kako stvoriti zdravije okruženje. Svaka osoba može doprineti promenama.

Postoji mnogo načina kako se može pomoći u očuvanju naše Planete:

• koristiti vreće za višekratnu upotrebu,
• smanjiti/izbaciti iz upotrebe plastiku za jadnokratnu upotrebu,
• sortirati otpad da bi mogao da se reciklira,
• koristiti sredstva za održavanje higijene koja ne oštećuju okolinu,
• smanjiti/izbaciti iz upotrebe pesticide,
• kupovati proizvode iz organske proizvodnje,
• smanjiti konzumaciju mesa,
• kupovati lokalnu hranu,
• gasiti svetlo u prostoriji u kojoj se ne boravi,
• koristiti energiju koja ne ugrožava okolinu
• i drugo https://www.earthday.org/earth-day-tips/

Institut za javno zdravlje Vojvodine, u cilju zaštite i unapređenja zdravlja stanovništva, obavlja kontrolu i analizu činilaca životne sredine.

U činioce životne sredine, neophodne za život čoveka i svih živih bića na zemlji, ubrajaju se vazduh, voda, hrana, predmeti opšte upotrebe, fizički uslovi sredine kao što je buka i dr. Prisustvo mikroorganizama u nedozvoljenom broju ili vrsti, izmena koncentracije pojedinih jedinjenja ili elemenata i narušavanje fizičkih uslova životne sredine predstavljaju opasnosti koje ispoljavaju svoj uticaj na zdravlje ljudi i doprinose oboljevanju i umiranju populacije. U skladu sa postojećim klimatskim promenama, ciljevima održivog razvoja i potrebi obezbeđivanja što boljih uslova životne sredine za pojedinca i društvo u celini, neophodno je osnažiti kapacitete za utvrđivanje i praćenje uticaja činilaca životne sredine na zdravlje stanovništva kako na nivou zdravstvenih ustanova, tako i uspostavljanjem inter i multidisciplinarne saradnje na domaćem i međunarodnom nivou.

Podatke vezane za analizu i procenu uticaja činila iz životne sredine mogu se pratiti na sajtu i društvenim mrežama Instituta za javno zdravlje Vojvodine:

• http://www.izjzv.org.rs/
• Instagram
• Facebook
• Tiktok

Literatura

• https://www.earthday.org/earth-day-2024/
• https://www.epa.gov/earthday
• https://www.unep.org/events/un-day/international-mother-earth-day-2024
• https://www.weforum.org/agenda/2018/11/chart-of-the-day-this-is-how-long-everyday-plastic-items-last-in-the-ocean/
• https://young.downtoearth.org.in/gobar-gyan/waste/the-mega-problem-of-micro-things-117708