Kampanje



22. MART – SVETSKI DAN VODE

21.03.2024


Pristup vodi je ljudsko pravo. Ipak, 2,2 milijarde živi bez dostupne pijaće vode, sa razornim uticajima po njihove živote i šire društvo.

Dostupnost zdravstveno ispravne pijaće vode se povezuje sa Ciljevima održivog razvoja UN do 2030. godine, posebno u vezi sa glađu, rodnom ravnopravnošću, zdravstvom, obrazovanjem, životom, održivošću i ekosistemom.

Voda je, takođe, u fokusu kada se radi o prilagođavanju klimatskim promenama, jer predstavlja ključnu vezu između klimatskog sistema, ljudskog društva i životne sredine.

Svetski dan vode se, na inicijativu Ujedinjenih nacija (UN), obeležava 22. marta, sa ciljem da se naglasi važnost postojanja dovoljne količine sveže vode. Ovaj dan se koristi za zagovaranje održivog upravljanja slatkovodnim resursima.

Teme su svake godine relevantne za čistu vodu, sanitaciju i higijenu (WASH), što je u skladu sa Ciljevima održivog razvoja, cilj 6. Izveštaj UN o razvoju svetskih voda (WWDR) objavljuje se svake godine povodom Svetskog dana vode.

Svetski dan voda 2024. g. će se baviti temom „Korišćenje vode za mir“. Održivo upravljanje vodama stvara mnoštvo koristi za pojedince i zajednice, uključujući zdravstvenu, prehrambenu i energetsku sigurnost, zaštitu od prirodnih katastrofa, obrazovanje, poboljšani životni standard i zapošljavanje, ekonomski razvoj i različite usluge ekosistema.

Upravo kroz ove prednosti, voda dovodi do prosperiteta. A pravična podela ovih koristi promoviše mir.

 

Dostupnost vode

Globalni pristup bezbednoj vodi, adekvatnim sanitarnim i higijenskim resursima, smanjuju obolevanje i umiranje od različitih bolesti i dovode do poboljšanja zdravlja, smanjenja siromaštva i društveno-ekonomskog razvoja. Pandemija COVID-19 dodatno je ukazala na hitnu potrebu za univerzalnim pristupom bezbednoj vodi, jer je često i pravilno pranje ruku sapunom i vodom jedna od najefikasnijih mera za sprečavanje širenja COVID-19.

Uprkos tome, mnogi ljudi nemaju pristup osnovnim potrebama, što ih dovodi u opasnost od bolesti povezanih sa vodom, sanitacijom i higijenom (WASH). Globalno, 2,2 milijarde ljudi nema ispravnu vodu za piće, 3,6 milijardi nema sigurne sanitarne usluge, a 2,3 milijarde u svojim domaćinstvima nema pristup mestima za pranje ruku sapunom i vodom.

 

Dijarealne bolesti

Mnoge dijarealne bolesti, kao što su tifusna groznica i kolera, šire se nebezbednom vodom i u neadekvatnim sanitarnim uslovima. Iako su retke, epidemije tifusa i kolere se i dalje javljaju u okruženjima sa ograničenim resursima zdravstveno bezbedne vode. Od ovih bolesti i dalje obole milioni ljudi, a procenjuje se da od njihovih posledica svake godine umre oko 257.400 ljudi.

Voda je presudan element u prevenciji i lečenju bolesti. Ona igra ključnu ulogu u održavanju dobre higijene, posebno kroz redovno pranje ruku sapunom – što je jedna od najvažnijih mera koje osoba može da preduzme kako bi sprečila širenje mikroorganizama. Bezbedna voda je takođe neizostavni deo terapije oralne rehidratacije, koja je važan tretman za koleru i mnoge druge dijarealne bolesti.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC, SAD, Atlanta) radi na sprečavanju, otkrivanju i reagovanju na izbijanje zaraznih bolesti u Sjedinjenim Američkim Državama i širom sveta i pruža tehničku podršku u slučajevima vanrednih stanja. Pored toga, CDC je u partnerstvu sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) pokrenuo akciju „Okončanje kolere: Globalna mapa puta do 2030“.

 

Ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija

Potražnja za vodom je nadmašila rast stanovništva, a polovina svetske populacije već doživljava ozbiljnu nestašicu vode najmanje jedan mesec godišnje. Predviđa se da će se nestašica vode povećavati sa porastom globalnih temperatura kao rezultat klimatskih promena.

Ulaganja u infrastrukturu i sanitarne objekte; zaštita i obnova ekosistema vezanih za vodu; i obrazovanje o higijeni – predstavljaju neophodne međukorake kako bi se osigurao univerzalni pristup bezbednoj i pristupačnoj vodi za piće za sve do 2030. godine, a poboljšanje efikasnosti korišćenja vode je jedan od ključeva za smanjenje tzv. „vodenog stresa“.

 

Cilj 6.

6.1 Do 2030. postići univerzalan i jednak pristup bezbednoj i priuštivoj pijaćoj vodi za sve;

6.2 Do 2030. postići adekvatan i jednak pristup sanitarnim i higijenskim uslovima za sve, kao i okončanje prakse obavljanja defekacije na otvorenom, uz obraćanje posebne pažnje na potrebe žena i devojčica, odnosno onih u stanjima ranjivosti;

6.3 Do 2030. unaprediti kvalitet vode smanjenjem zagađenja, eliminisati odlaganje i na najmanju moguću meru svesti ispuštanje opasnih hemikalija i materija, prepoloviti udeo neprečišćenih otpadnih voda i značajno povećati recikliranje i bezbednu ponovnu upotrebu na globalnom nivou;

6.4 Do 2030. bitno povećati efikasnost korišćenja vode u svim sektorima i obezbediti održivu eksploataciju vode i snabdevanje slatkom vodom kako bi se odgovorilo na nestašicu vode i u znatnoj meri smanjio broj ljudi koji se suočavaju sa nestašicom vode;

6.5 Do 2030. Sprovesti integralno upravljanje vodnim resursima na svim nivoima, uključujući prekograničnu saradnju, ako je to potrebno;

6.6 Do 2020. zaštititi i obnoviti vodno povezane ekosisteme, uključujući planine, šume, plavna zemljišta, reke, izdane (akvifere) i jezera;

6.a Do 2030. proširiti međunarodnu saradnju sa zemljama u razvoju i podršku tim zemljama u stvaranju kapaciteta za aktivnosti i programe vezane za vodosnabdevanje i sanitaciju, uključujući prikupljanje vode, desalinaciju, efikasno korišćenje vode, tretman otpadnih voda, recikliranje i tehnologije ponovne upotrebe vode.

 

Kontrola zdravstvene ispravnosti vode za piće na teritoriji Novog Sada i Južnobačkog okruga

 

Dugi niz decenija Institut za javno zdravlje Vojvodine sprovodi kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće na teritoriji Novog Sada i Južnobačkog okruga a prikuplja i objedinjuje podatke svih zavoda za zaštitu zdravlja sa teritorije Vojvodine.

Tokom 2022. godine uzorkovano je i analizirano 6.576 uzoraka različitog obima vode za piće za utvrđivanje zdravstvene ispravnosti (5.639 analiza osnovnog „A“ obima, 921 analiza osnovnog „A“ obima sa određivanjem koncentracije razgradnih produkata dezinfekcije, četiri (4) analize obima novog zahvata vode „V“ obima, 12 analiza periodičnog „B“ obima i dvanaest (12) analiza prisustva eneterovirusa u vodi za piće) iz fabrike vode i vodovodne mreže JKP "Vodovod i kanalizacija" Novi Sad u naseljima: Grad Novi Sad sa Petrovaradinom, Stepanovićevo, Futog, Kovilj, Sremski Karlovci, Sremska Kamenica, Stari Ledinci, Ledinci, Veternik, Čenej, Bukovac, Kisač, Rumenka, Kać i Budisava.

Analizom 6.576 uzoraka prečišćene hlorisane vode za piće utvrđena je zdravstvena ispravnost (mikrobiološka i fizičko-hemijska ispravnost) 99% (6.516) analiziranih uzoraka vode za piće iz fabrike vode i vodovodne mreže JKP "Vodovod i kanalizacija" Novi Sad tokom 2022. godine. 

Javni bunari

Institut za javno zdravlje Vojvodine u cilju zaštite i unapređenja zdravlja stanovništva obavlja kontrolu zdravstvene ispravnosti vode za piće iz javnih bunara, kao alternativnih izvora vodosnabdevanja, na teritoriji Grada Novog Sada.

Prikaz zdravstvene ispravnosti vode za piće iz javnih bunara, dostupan je građanima na razumljiv način putem interaktivne mape koja se nalazi na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine (http://www.izjzv.org.rs/?lng=lat&cir=0&link=2-8).

Poslednji podaci, iz  2022. godine navode da, voda za piće poreklom iz javnih bunara na teritoriji Grada Novog Sada, gde spadaju javni bunari u Novom Sadu, Sremskoj Kamenici, Bukovcu, Novim Ledincima, Ledincima i Petrovaradinu, se odlikuje zdravstvenom ispravnošću svega 20% (41 od 208) kontrolisanih uzoraka. Uzroci zdravstvene neispravnosti preostalih 80% (167) kontrolisanih uzoraka su mikrobiološki u 27% (56), fizičko-hemijski u 48% (99) i mikrobiološki-fizičko-hemijski u 6% (12) uzoraka.

Kao dokazane opasnosti po zdravlje ljudi u vodi za piće iz javnih bunara ističu se pokazatelji fekalnog zagađenja vode, kako mikrobiološki (u 30% kontrolisanih uzoraka), tako i hemijski (povećana koncentracija nitrata u 12% kontrolisanih uzoraka).

 

Zdravstvena ispravnost vode za piće u AP Vojvodini

Sumarno, tokom 2022. godine, Institut za javno zdravlje Vojvodine iz Novog Sada i Zavodi za javno zdravlje (Pančevo, Kikinda, Sombor, Sremska Mitrovica, Zrenjanin i Subotica) su uradili određivanje zdravstvene ispravnosti ukupno 28.879 uzorka vode za piće iz javnih vodovoda i pojedinačnih javnih vodnih objekata.

Tokom 2022. godine u AP Vojvodini, prečišćena hlorisana voda za piće je zdravstveno ispravna u 92% uzoraka, neprečišćena hlorisana voda iz javnih vodovoda je ispravna u 18%, a neprečićena voda iz javnih vodovoda u 4% uzoraka. Voda za piće dostupna krajnjem korisniku iz pojedinačnih vodnih objekata (javnih bunara, izvora i kaptaža) je ispravna u 50% uzoraka, a voda sa „eko-česmi“ u 57% uzoraka (grafikon).

 
 

Izvori:

 

«

Aktuelnosti/Kampanje

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju