Novosti



Novembar mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

22.11.2022

Prema definiciji, svako ponovljeno pijenje alkohola, bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara određene probleme (zdravstvene i/ili socijalne), znak je alkoholizma i zahteva stručnu pomoć.

Konzumiranje alkohola ubraja se u bitne faktore rizika za nastanak bolesti, pa čak i  smrtnosti. Istraživanja pokazuju da svako povećanje alkoholnog unosa od jednog pića dneveno se dovodi u vezu sa povećanim rizikom od mortaliteta i morbiditeta (Rehm et al. 2009). Neke od bolesti na koje utiče konzumiranje alkohola su: rak, dijabetes, neuropsihijatrijska oboljenja, zarazne bolesti, kao i bolesti jetre i pankreasa.

Osim zdravstvene štetnosti za osobu koja konzumira alkohol prisutna je i društvena štetnost. Ona podrazumeva negativan uticaj na članove porodice, kolege, prijatelje i celokupu okolinu. Preventivne strategije vezane za početak konzumacije alkohola su bitne jer je početan stadijum konzumacije najvažniji faktor u kasnijoj zloupotrebi. Kada se govori o polnim razlikama, mnoga istraživanja ukazuju da muškarci više konzumiraju alkoholna pića od žena, kao i to da ranije počinju sa samim konzumiranjem alkohola (Robins, 1992). Pojedinac uviđa najveću štetnost alkohola kada shvati da je došlo do zavisnosti ili kad krenu da se pojavljuju somatske tegobe. Osim somatskih tegoba koje su često hronične i ozbiljne, dolazi i do izražavanja simptoma zavisnosti kao što su jaka, uporna želja za uzimanjem alkohola, otežana kontrola nad količinom i prestankom konzumacije, apstinencijalni sindrom, porast tolerancije kao i nastavak upotrebe uprkos svesnosti o štetnosti alkohola po zdravlje organizma.

Deca i alkohol ne idu zajedno. Za decu u razvoju ne postoji sigurna niti dozvoljena doza alkohola.

Alkohol je najčešća droga među mladima. Premda ne spada u ilegalne droge, za mlađe od 18 godina alkohol jeste ilegalna droga.

Za mozak u razvoju, alkohol je opasna droga i ukoliko se uzima u ranoj dobi može izazvati trajne posledice. Alkohol utiče sa sposobnost opažanja realnosti i sposobnost donošenja odluka kod odraslih. Za decu je to još i opasnije jer deca još nisu niti razvila sve svoje spoznajne veštine i sposobnosti (npr. sposobnost rešavanja problema i donošenja ispravnih odluka i sl.), pa konzumiranje alkohola u toj dobi zaustavlja kognitivni i psiho-emocionalni razvoj, što se u kasnijoj dobi uglavnom teško ili nikako ne može nadoknaditi.

 Najnovija istraživanja pokazuju da češće pijenje alkohola u mlađoj uzrastnoj dobi oštećuje osetljive delove mozga u hipokampusu. CT snimci (kompjuterizovana tomografija) mozga tinejxera konzumenata alkohola su pokazale stanjen hipokampus - deo mozga odgovoran za osećaje, pamćenje i učenje. Promene su bile izraženije što su deca počela piti u ranijoj dobi i što je količina popijenog alkohola bila veća. Konzumenti alkohola su takođe pokazivali više znakova drugih duševnih poremećaja poput depresije, poremećaja u ponašanju, posttraumatskih poremećaja i poremećaja pažnje.

Danas je poznato da alkohol oštećuje nervna vlakna koja prenose poruke nervnim ćelijama. Alkohol širi kanale koji reguliraju protok kalcijuma u ćelijskoj strukturi. U ćelije ulazi 2

puta više kalcijuma nego normalno a to uzrokuje povećanu aktivnost. Ovo abnormalno "uključivanje" aktivnosti izaziva gubitak krajnjih nervnih završetaka i poremećaj moždane funkcije. Za najveći deo nervnih vlakana, oštećenje nije trajno. Mozak se sam oporavlja, ali proces oporavka menja ćelijsku strukturu. Tako se najveći deo funkcija oporavi, ali ne sve. Danas se takođe smatra da je oštećenje mozga slično oštećenju jetre. Ćelije se oporavljaju, ali one nisu iste kao pre. Nakon oporavka one su strukturalno promenjene što rezultira promenom u prenosu poruke i promenom u načinu rada mozga.

Zavisnost o alkoholu kod mladih se i nešto drugačije manifestuje. Kod mladih koji su zavisni od alkohola karakterističan je visok nivo tolerancije na alkohol i nedostatak simptoma apstinencije. Npr. tremor, fizičku potrebu za čašicom ujutro i sl. pokazuje samo 23% adolescenata. Međutim, ono što je karakteristično kod adolescenata, to je: čest je gubitak pamćenja, nesećaju se događaja u pripitom stanju, rizična seksualna ponašanja ili vožnja pod delovanjem alkohola, često opijanje, popuštanje u školi, konflikti s vršnjacima u pripitom stanju ili problemi sa zakonom, žudnja za alkoholom, verovanje da je alkohol neophodan da bi se zabavio, stav da je "cool" biti pod uticajem alkohola, pijenje u većim količinama ili više nego je osoba nameravala piti, laganje o količini popijenog alkohola, neuspeli pokušaj uprkos ponavljanoj želji da se prestane piti ili da se smanji količina popijenog alkohola, opijanje iako to nije bila namera, mnogo vremena provode u pijenju alkohola, česti mamurluci, osećaj depresije, neraspoloženja ili razmišljanja o samoubojstvu.

Interaktivna internet stranica sa vršnjačkim pričama dostupna je na sledećoj adresi:

http://izjzv.org.rs/app/ni1ni2anikako5/

«

Aktuelnosti/Novosti

Pretraga


Arhiva


Podelite informaciju