Institut za javno zdravlje Vojvodine i ove godine obeležava Oktobar, mesec pravilne ishrane i 16. oktobar, Svetski dan hrane, kao i 8. novembar, Evropski dana pravilne ishrane i kuvanja zajedno sa decom (European Day of Healthy Food and Cooking with Children).



Kampanja Oktobar – mesec pravilne ishrane je usmerena na edukaciju stanovništva o pravilnoj ishrani, kao jednom od najznačajnijih faktora u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti. Cilj aktivnosti u okviru kampanje je informisanje najšire populacije, a posebno dece i mladih, kao i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani. Ostvarivanje predviđenih aktivnosti moguće je komplementarnim angažovanjem zdravstvenih i obrazovnih ustanova, uz učešće zaposlenih, učenika i njihovih roditelja, medija (štampe, televizije, radija) društveno-humanitarnih, sportskih, rekreativnih, kulturnih i drugih organizacija i udruženja.

I ove godine Institut za javno zdravlje Vojvodine obeležava Oktobar, mesec pravilne ishrane nizom aktivnosti:

• Raspisan je konkurs za likovne i literarne radove na temu „Pravo na hranu da ima svako – pokaži kako".
• Program kontinuirane medicinske edukacije – stručni sastanak na temu nutritivne alergije kod dece koja se održava 17. oktobra 2024. godine u Institutu za javno zdravlje Vojvodine.
• Svečana izložba sa dodelom nagrada deci za najuspešnije radove na konkursu planirana je u prvoj nedelji novembra 2024. godine u PU „Radosno detinjstvo“ Novi Sad.
• Dve demonstracije pripreme obroka po principima pravilne ishrane, u OŠ Ivo Lola Ribar (22. oktobra) od 10č i jednom vrtiću PU „Radosno detinjstvo“ (8. novembar) na predlog ustanove, aktivnost koja se realizuje u saradnji sa studentima PMF-a, smer gastronomija.
• Institut za javno zdravlje Vojvodine priprema edukativni materijal (agitka i plakat na temu „Nutritivne alergije kod dece“) koji će biti distribuiran Domu zdravllja „Novi Sad“, u sve objekte PU, sve niže razrede OŠ, ustanove zdravstvene i socijalne zaštite.

Organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO) svake godine obeležava 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana hrane je „Pravo na hranu za bolji život i budućnost – da niko ne bude gladan”. 

Poljoprivrednici u svetu proizvode dovoljno hrane da prehrane više od globalne populacije, a glad i dalje postoji. Oko 733 miliona ljudi suočeno je sa glađu u svetu zbog ponovljenih vremenskih šokova, sukoba, ekonomskih padova, nejednakosti i pandemije. Ovo najteže utiče na siromašne i ugrožene, od kojih su mnoga poljoprivredna domaćinstva, što odražava povećanje nejednakosti u zemljama i unutar njih.

Hrana je treća najosnovnija ljudska potreba posle vazduha i vode – svako treba da ima pravo na adekvatnu hranu. Ljudska prava kao što su pravo na hranu, život i slobodu, rad i obrazovanje priznata su Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima i dva pravno obavezujuća međunarodna pakta.

„Hrana“ je simbol za raznolikost, ishranu, pristupačnost, dostupnost i bezbednost. Na našim trpezama, poljima, pijacama, u ribarskim mrežama treba da bude dostupna veća raznovrsnost hrane, za dobrobit svih nas.

Preko 2,8 milijardi ljudi u svetu ne može da priušti zdravu ishranu. Nezdrava ishrana je vodeći uzrok svih oblika pothranjenosti – pothranjenosti, nedostataka mikronutrijenata kao i gojaznosti, koji sada postoje u većini zemalja, presecajući socio-ekonomske klase. Ipak, danas previše ljudi pati od gladi i ne može sebi da priušti zdravu ishranu. Ranjiviji ljudi su često primorani da se oslanjaju na osnovne namirnice ili jeftinije namirnice koje mogu biti nezdrave, dok drugi pate od nedostupnosti sveže ili raznovrsne hrane, nemaju informacije koje su im potrebne da izaberu zdravu ishranu ili se jednostavno odlučuju za praktičnost.

Glad i neuhranjenost dodatno pogoršavaju dugotrajne ili produžene krize koje su vođene kombinacijom sukoba, ekstremnih vremenskih prilika i ekonomskih šokova. Poljoprivredno-prehrambeni sistemi, kao celina, podložni su katastrofama i krizama, posebno uticajima klimatskih promena, ali u isto vreme stvaraju zagađenje, degradiraju zemljište, vodu i vazduh i doprinose emisiji gasova staklene bašte i gubitku biodiverziteta. Transformacijom poljoprivredno-prehrambenih sistema, postoji veliki potencijal za ublažavanje klimatskih promena i podržavanje mirnih, otpornih i inkluzivnih sredstava za život za sve.

Ključne činjenice i izazovi

• Skoro četvrtina dece mlađe od pet godina je niže u odnosu na svoj uzrast, a 7% dece ima nedovoljnu telesnu težinu za svoj uzrast.
• Skoro tri milijarde ljudi u svetu nije u mogućnosti da se hrani u skladu sa principima pravilne ishrane, a 2,6 milijardi žena i dece imaju nedostatak jednog ili više vitamina i minerala.
• Oko 2,5 milijardi odraslih i 37 miliona dece mlađe od pet godina je gojazno.
• Jedan od glavnih uzroka gladi u svetu su oružani sukobi – samo u 2023. godini u 20 zemalja u svetu 135 miliona ljudi je gladovalo zbog ratnih sukoba.
• Mali poljoprivredni proizvođači proizvedu oko trećinu ukupno proizvedene količine hrane.
• Na globalnom nivou 13% hrane propadne tokom žetve i transporta, a čak 19% hrane se baci u maloprodaji ili od strane potrošača.
• Klimatske promene značajno utiču na poljoprivrednu proizvodnju, a posebno nepovoljan uticaj imaju na male poljoprivredne proizvođače u seoskim domaćinstvima.
• Svake godine 600 miliona ljudi oboli, a čak 000 ljudi izgubi život od posledica unosa zdravstveno neispravne hrane.

Šta svako od nas može da uradi?

• Birajte sezonske namirnice i hranu koja se gaji u vašem okruženju

Prednost treba da ima sezonsko voće i povrće – u sezoni je jeftinije i kvalitetnije.

• Usvojite zdrave navike

Primenite principe pravilne ishrane: ne preskačite obroke, jedite raznovrsno i vodite računa o načinu pripreme hrane. Ohrabrite članove porodice, prijatelje i druge ljude u svom okruženju da se pravilno hrane.

• Podržite bilošku raznovrsnost

Povećajte i podržite organsku poljoprivredu, zaštitite useve od štetočina, obnovite ribarstvo i ekosistem.

• Vodite računa o pravilima za bezbednost namirnica koje koristite

1. Održavajte higijenu

• Obavezno perite ruke sapunom i vodom pre i tokom pripreme hrane.
• Operite ruke sapunom i toplom vodom posle upotrebe toaleta.
• Operite i dezinfikujte sve radne površine i pribor koji ste koristili za pripremu hrane.
• Zaštitite namirnice od insekata i glodara.

Brojni mikroorganizmi se nalaze u zemlji, vodi, vazduhu, ali i životinjama i ljudima. Njih ima na rukama, krpama za brisanje, sunđerima, priboru za jelo, daskama za pripremu hrane. Oni se prenose direktnim kontaktom prilikom pripreme hrane i tako mogu da dovedu do pojave različitih bolesti koje se prenose hranom.

2. Odvojte sveže od kuvanog

• Uvek odvojite meso i ribu od ostalih namirnica prilikom pripreme.
• Za pripremu svežih namirnica koristite poseban pribor i daske za sečenje.
• Čuvajte hranu u dobro zatvorenim posudama da biste izbegli kontakt između sveže i već pripremljene hrane.

Sveže namirnice, a posebno meso, riba i morski plodovi i njihovi sokovi, mogu da sadrže opasne mikroorganizme koji se mogu preneti na druge namirnice prilikom pripreme i čuvanja.

3. Kuvajte dovoljno dugo

• Kuvajte hranu temeljno, posebno meso, živinu, jaja i morske plodove.
• Pustite da supa i čorba vri nekoliko minuta da biste bili sigurni da je temperatura premašila 70 °C. Uverite se da su sokovi iz termički obrađenih mesa i ribe bistre boje, a nikako ružičasti.
• Ranije pripremljenu hranu prokuvajte pre upotrebe.

Dovoljno duga termička obrada (kuvanje ili pečenje) uništava mikroorganizme koji mogu biti opasni po zdravlje. Kuvanje na temperaturi preko 70 °C čini hranu bezbednijom za upotrebu.

4. Čuvajte hranu na bezbednim temperaturama

• Ne ostavljajte skuvanu hranu na sobnoj temperaturi duže od dva sata.
• Sve sveže i skuvane namirnice koje se brzo kvare neophodno je čuvati u frižideru (poželjno je na temperaturi do 5 °C).
• Prilikom otapanja zamrznutih namirnica prvo ih stavite u frižider nekoliko sati, a tek onda otapajte na sobnoj temperaturi.

Mikroorganizmi mogu da se razmnožavaju veoma brzo ukoliko se hrana čuva na sobnoj temperaturi. Ako su pak temperature ispod 5 °C ili preko 60 °C razmnožavanje većine mikroorganizama je usporeno ili zaustavljeno.

5. Koristite ispravnu vodu i sveže namirnice

• Koristite ispravnu vodu sa česme ili flaširanu vodu za piće ili pripremu hrane.
• Birajte sveže namirnice.
• Dobro operite povrće i voće pod mlazom hladne tekuće vode pre čišćenja i upotrebe.
• Proverite datum proizvodnje i rok trajanja namirnica na pakovanju.

Ako je voda uzeta sa izvora koji nije ispitan i sadrži mikroorganizme, oni mogu da naruše zdravlje. Pravilan odabir namirnica, njihovo pranje i ljuštenje smanjuje rizik od zaraze.

• Čitajte deklaracije na upakovanim namirnicama

Deklaracija vam daje korisne informacije o proizvodu, njegovoj energetskoj vrednosti, sadržaju ukupnih i zasićenih masti, sadržaju i vrsti ugljenih hidrata, sadržaju proteina, vlaknima, količini soli, alergenima, aditivima i drugim sastojcima.

• Podržite lokalne proizvođače hrane

Birajte lokalno proizvedenu hranu i tako podržite male poljoprivredne proizvođače. Jedite sezonske proizvode: jagode i paradajz su i ukusniji i nutritivno vredniji tokom letnjih meseci, u sezoni u kojoj uspevaju, iako se mogu nabaviti i tokom zime.

• Ne bacajte hranu – smanjite otpad od hrane

Planirajte obroke unapred i pripremite onoliko koliko možete da pojedete. Ostatke hrane donirajte narodnim kuhinjama ili ih iskoristitie za pravljenje komposta.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje i ove godine u okviru obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, aktivnosti usmerava na edukaciju najšire populacije, a posebno dece i mladih, kao i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani. Ove godine je povodom Svetskog dana hrane raspisan konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola sa ciljem podsticanja zdravstvenovaspitnog rada u predškolskim ustanovama i školama na temu značaja pravilne ishrane za zdravlje, a biće organizovana i predavanja, tribine i izložbe.

Izvor: https://www.fao.org/world-food-day/en

• Bojanka.pdf
• Ishrana_dece_prezentacija.ppt
• Pravi_pravcati_kuvar.pdf
• Preporuke_u_ishrani_prezentacija.ppt
• Rabni_list_moj tanjir.pdf
• pravilna_ishrana.pdf
• Mediteranska ishrana.pdf
• Pravilna ishrana – brošura
• Vodič za čuvanje namirnica – brošura
• Otpad od hrane u brojkama – liflet