Institut za javno zdravlje Vojvodine je, u skladu sa ugovorenim obavezama sa Upravom Grada Novog Sada, sproveo sve planirane aktivnosti vezane za realizaciju Projekta „Mala škola pravilne ishrane i ispitivanje stanja ishranjenosti i rizika po zdravlje školske dece“ u 2020. godini, koji je usmeren na decu radi formiranja pravilnih navika u ishrani.

Cilj Projekta je bio očuvanje i unapređenje zdravlja školske dece, negovanjem i usvajanjem pozitivnih navika i zdravih stilova života, te da se utvrdi znanje, stavovi i navike učenika o principima pravilne ishrane i zdravim stilovima života, kao i da se utvrde antropometrijske karakteristike učenika.

Detaljnije

Pravilna ishrana je osnovni preduslov za optimalan rast i razvoj dece i mladih. Jedni od najvažnijih javnozdravstvenih prioriteta predstavljaju aktivnosti usmerene na očuvanje i unapređenje zdravlja dece. Iz tih razloga osmišljen je ovaj Projekat koji je usmeren na različite populacione grupe sa naglaskom na decu sa ciljem da se formiraju pravilne navike u ishrani, ali i da roditelji kroz aktuelne informacije koje će deci biti predstavljene imaju priliku da neguju ili prihvate zdrave stilove života.

Planirane Projektne aktivnosti su sprovedene u dva dela, odnosno u vidu dve podaktivnosti. Kao prva podaktivnost sproveden je nastavak kontole telesnih karakteristika izmerene dece iz prethodnih projektnih godina (koja su dobila saglasnost roditelja za učestvovanje u projektu u fazama I, II i III), ), odnosno praćenje stanja uhranjenosti i vrednosti sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska učenika tokom celokupnog osnovnoškolskog uzrasta.

Druga podaktivnost je predstavljala sprovedenu anketiranje uz edukaciju učenika prvih razreda u dve osnovne škole. Učenici su anketirani o navikama, stavovima i znanju o principima pravilne ishrane, na njima prihvatljiv način, odnosno pomoću upitnika sa ponuđenim slikama kao odgovorima.

Zaključci

1. Analizirajući stavove i znanje učenika o principima pravilne ishrane utvrđeno je da 46,15% učenika ne zna koliko obroka treba da ima u toku dana, 19,23% smatra da je zdravije jesti lisnato pecivo („žužu“), nego integralni hleb sa semenkama, 11,54% učenika smatra da je zdravije jesti pomfrit nego bareni krompir sa blitvom, da je zdravije piti čokoladno mleko nego belo mleko, kao i da je zdravije piti zaslađene napitke u odnosu na vodu, 13,46% učenika ne zna zašto je zdravo piti mleko i 28,85% ne zna zašto je važno jesti voće i povrće;

2. Analizirajući nutritivne navike učenika na osnovu dobijenih odgovora, utvrđeno je da 46,15% učenika ne pije mleko svaki dan, 23,08% učenika ne jede bar jedno voće svaki dan, 46,15% učenika ne jede salatu svaki dan, 61,54% učenika jede slatkiše svaki dan, 46,15% učenika jede slane grickalice svaki dan, 23,08% učenika pije gazirane napitke svaki dan.