Institut za javno zdravlje Vojvodine i ove godine obeležava Oktobar, mesec pravilne ishrane i 16. oktobar, Svetski dan hrane, kao i 8. novembar, Evropski dana pravilne ishrane i kuvanja zajedno sa decom (European Day of Healthy Food and Cooking with Children).
Kampanja Oktobar – mesec pravilne ishrane je usmerena na edukaciju stanovništva o pravilnoj ishrani, kao jednom od najznačajnijih faktora u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti. Cilj aktivnosti u okviru kampanje je informisanje najšire populacije, a posebno dece i mladih, kao i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani. Ostvarivanje predviđenih aktivnosti moguće je komplementarnim angažovanjem zdravstvenih i obrazovnih ustanova, uz učešće zaposlenih, učenika i njihovih roditelja, medija (štampe, televizije, radija) društveno-humanitarnih, sportskih, rekreativnih, kulturnih i drugih organizacija i udruženja.
Organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO) svake godine obeležava 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana hrane je „Unapređenje proizvodnje hrane = bolja ishrana = zdravija životna sredina = bolji kvalitet života: da ne ostavimo nikog iza sebe”.
Svake godine svet se suočava sa novim izazovima u oblasti proizvodnje hrane: tehnologija proizvodnje hrane se menja, a poseban izazov predstavljaju klimatske promene, kao i migracije stanovništva. Osnovni cilj obeležavanja Svetskog dana hrane je podizanje svesti i poziv na akciju celokupnog stanovništva na problem gladi u svetu sa jedne strane, ali i opterećenja društva bolestima nedovoljne i preobilne ishrane.
Ključne činjenice
- Više od tri milijarde ljudi u svetu koji čine oko 40% svetske populacije nema mogućnosti da se hrani u skladu sa principima pravilne ishrane.
- Tokom 2021. godine za 193 miliona ljudi širom sveta bila je neophodna humanitarna pomoć u hrani radi pukog preživljavanja. U istoj godini 24 zemlje i 139 miliona ljudi bilo je suočeno sa nestašicom hrane zbog ratnih sukoba.
- U seoskim sredinama širom sveta je dve trećine globalnog stanovništva koje se suočava sa nestašicom hrane.
- Iako milioni u svetu gladuju, svaka četvrta odrasla osoba u svetu ima prekomernu telesnu masu ili je gojazna.
- Izgradnja staklenih bašti širom sveta radi obezbeđenja proizvodnje hrane dovela je do krčenja ogromnih područja tropskih šuma, a time i do propadanja zemljišta, nestašice vode i smanjenja biološke raznovrsnosti.
Šta svako od nas može da uradi?
- Birajte lokalno proizvedenu hranu i tako podržite male poljoprivredne proizvođače. Jedite sezonske proizvode: jagode i paradajz su i ukusniji i biološki vredniji tokom letnjih meseci u sezoni u kojoj uspevaju iako se mogu nabaviti i tokom zime.
- Napravite spisak za kupovinu: kupite samo onoliko hrane koliko vam je zaista potrebno.
- Kupljenu hranu čuvajte na odgovarajući način i vodite računa o roku trajanja.
- Kada pripremate hranu iskoristite ono što imate u kući – budite kreativni.
- Budite informisani o ključnim pravilima za bezbednost hrane.
- Ukoliko ste u mogućnosti donirajte višak hrane humanitarnim organizacijama za one kojima je pomoć potrebna. Budite volonter i priključite se akcijama podele obroka najsiromašnijima.
I ove godine je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje raspisao konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana = zdravlje” sa ciljem podsticanja zdravstvenovaspitnog rada u predškolskim ustanovama i školama na temu značaja ishrane za zdravlje.