Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se svake godine 5. juna sa ciljem podizanja globalne svesti na očuvanje životne sredine. Dan se obeležava od 1973. godine kada ga je ustanovila Generalna skupština Ujedinjenih nacija i tokom proteklih pet decenija je prerastao u najveću međunacionalnu platformu za očuvanje životne sredine.

U obeležavanje ovog dana uključeno je preko 150 država sa desetinama miliona ljudi koji učestvuju putem neposrednih aktivnosti, događaja i akcija širom sveta. Podržavaju ga mnoge nevladine organizacije, preduzeća, vladini subjekti, kao i Ujedinjene nacije  sa njihovim programom (UNEP – United Nation Environment Programme), u zajedničkoj akciji za zaštitu životne sredine.

Ove godine, domaćin obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine je Obala Slonovače, uz svesrdnu pomoć Holandije. Zamišljeno je da ovaj dan bude podsetnik, ali i pokretač ideje da su akcije ljudi u vezi sa zagađenjem plastikom bitne, i željom da se omasove akcije koje će vlade i organizacije preduzimati u borbi protiv zagađenja plastikom.

#Vreme je da se ova akcija ubrza.

#Vreme je da #pobedimo/zaustavimo zagađenje plastikom.

Zagađenje plastikom

Način na koji društva proizvode, koriste i odlažu plastiku - zagađuje ekosisteme, stvara rizike po zdravlje ljudi i destabilizuje klimu. Ljudi u najsiromašnijim zemljama i zajednicama najviše pate, kao što je slučaj u celoj trostrukoj planetarnoj krizi klimatskih promena – gubitka prirode i biodiverziteta, zagađenja i otpada.

„Čudesni materijal“ je postao katastrofalan materijal – barem na način na koji ga koristimo.

Prvo, postoje izraziti negativni ekonomski troškovi zagađenja plastikom, koji se kreću u stotinama milijardi dolara godišnje, uništavajući infrastrukturu, utiču na proizvodnju energije i prihode od turizma, začepljuju kanale, plave gradove i potencijalno utiču na zdravlje ljudi kroz izlaganje opasnim hemikalijama.

Drugo, izveštaji ukazuju da je polazna tačka za promene - uklanjanje nepotrebne i problematične plastike. U tom smislu potrebne su tri promene: ubrzanje tržišta za proizvodnju proizvoda za višekratnu upotrebu, ubrzanje tržišta reciklaže i preorijentacija i diverzifikacija tržišta za održive i bezbedne plastične alternative.

Treće, potrebno je da se zauzme stav prema plastici tokom celog njenog životnog ciklusam, a pod tim se misli na preispitivanje svake faze od dizajna proizvoda i sistema, proizvodnje plastike, upotrebe, oporavka i odlaganja. Redizajn pakovanja, sistema i proizvoda je od ključnog značaja. Hemijski inženjeri i proizvođači moraju da budu kreativni, kako na proizvodima tako i na ambalaži, umesto da pri dizajniranju proizvoda koriste plastiku. Konačno, mora se obezbediti bezbedno odlaganje svega što još nije dizajnirano po principu „cirkularne ekonomije“ i da se nađu rešenja za postojeće zagađenja plastikom.

Iako se čini da je život bez plastike težak i nezamisliv, svaki korak u smanjenju upotrebe je značajan i velik. Obala slonovače i Kenija su samo dve od preko 30 zemalja Afrike koje su potpuno zabranile upotrebu plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu. Za ovako nešto neophodna je pomoć i jedinstvo svih sektora da bi bilo održivo.

Prema novom izveštaju UNEP-a, zagađenje plastikom bi moglo da se smanji za 80% do 2040. godine ako bi zemlje i kompanije započele i pokrenule promene u politikama i tržištu, korišćenjem postojeće tehnologije. To bi dramatično smanjilo socijalne troškove, troškove životne sredine i zdravlja ljudi, smanjilo emisije gasova staklene bašte i otvorilo prilike, globalno, za 700.000 novih radnih mesta. Izveštaj je objavljen uoči druge runde pregovora u Parizu o globalnom sporazumu za borbu protiv zagađenja plastikom, i opisuje veličinu i prirodu promena potrebnih za okončanje zagađenja plastikom i stvaranje cirkularne ekonomije.

Zatvaranje slavine - Kako svet može okončati zagađenje plastikom i stvoriti cirkularnu ekonomiju: analiza konkretnih praksi, promena na tržištu i politikâ usmerenih na rešenja koja mogu uticati na stavove vlada i poslovne aktivnosti.

„Način na koji proizvodimo, koristimo i odlažemo plastiku zagađuje ekosisteme, stvara rizik po ljudsko zdravlje i destabilizuje klimu“, rekla je Inger Andersen, izvršna direktorka UNEP-a. „Ovaj izveštaj UNEP-a postavlja mapu puta za dramatično smanjenje ovih rizika, kroz usvajanje principa cirkularne ekonomije, koji drži plastiku podalje od ekosistema, naših tela i privrede. Ako sledimo ovu mapu puta, uključujući pregovore o sporazumu o zagađenju plastikom, mogu se ostvariti velike ekonomske, socijalne i ekološke pobede.“

Tržišna pomeranja neophodna za transformaciju tržišta ka cirkularnosti

Da bi se globalno zagađenje plastikom smanjilo za 80% do 2040. godine, izveštaj  predlaže da se prvo eliminiše problematična i nepotrebna plastika kako bi se smanjila veličina problema. Nakon toga, izveštaj poziva na tri promene tržišta – ponovnu upotrebu, recikliranje i preorijentisanje i diverzifikaciju proizvoda.

Ponovna upotreba: Promovisanje opcija ponovne upotrebe, uključujući boce koje se mogu ponovo puniti, rasute dozatore, šeme vraćanja depozita, šeme za vraćanje ambalaže itd. Time se može smanjiti 30% zagađenja plastikom do 2040. g. Da bi ostvarile svoj potencijal, vlade moraju pomoći u izgradnji jačeg poslovanja fabrika za proizvodnju proizvoda za višekratnu upotrebu.

Recikliranje: Smanjenje zagađenja plastikom za dodatnih 20% do 2040. g. može se postići ako reciklaža postane stabilniji i profitabilniji poduhvat. Ukidanje subvencija za fosilna goriva, sprovođenje smernica za dizajn za poboljšanje mogućnosti recikliranja i druge mere, povećale bi udeo ekonomski reciklabilne plastike sa 21 na 50%.

Preorijentacija i diverzifikacija: Pažljiva zamena proizvoda kao što su plastični omoti, kesice i proizvodi za poneti sa proizvodima napravljenim od alternativnih materijala (kao što su papir ili materijali koji se mogu kompostirati), može doneti dodatnih 17% smanjenja zagađenja plastikom.

Čak i sa gore navedenim merama, 100 miliona metričkih tona plastike iz proizvoda za jednokratnu upotrebu i kratkotrajnih proizvoda i dalje će morati da se bezbedno tretira godišnje do 2040. godine, zajedno sa značajnim nasleđem postojećeg zagađenja plastikom. Ovo se može rešiti postavljanjem i primenom standarda dizajna i bezbednosti za odlaganje plastičnog otpada koji se ne može reciklirati, kao i utvrđivanjem odgovornosti proizvođača za proizvode koji oslobađaju mikroplastiku, između ostalog.

Sve u svemu, prelazak na cirkularnu ekonomiju rezultiralo bi uštedom od 1,27 milijarde dolara, s obzirom na troškove i prihode od recikliranja. Dodatnih 3,25 milijardi dolara bi bilo ušteđeno od izbegnutih eksternih efekata kao što su zdravlje, klima, zagađenje vazduha, degradacija morskog ekosistema i troškovi vezani za sudske sporove. Ova promena bi, takođe, mogla da rezultira neto povećanjem od 700.000 radnih mesta do 2040. godine, uglavnom u zemljama sa niskim prihodima, što bi značajno poboljšalo egzistenciju miliona radnika u neformalnom okruženju.

Međunarodno dogovorene politike mogu pomoći da se prevaziđu granice nacionalnog planiranja i poslovanja, održi cirkularna (kružna) globalna ekonomija plastike, otključaju poslovne mogućnosti i otvore radna mesta. One mogu uključivati: dogovorene kriterijume za plastične proizvode (koji bi mogli biti zabranjeni), prekograničnu osnovu znanja, pravila o neophodnim minimalnim operativnim standardima EPR šema i druge standarde.

Izveštaj preporučuje da bi globalni fiskalni okvir mogao da bude deo međunarodnih politika kako bi se omogućilo da se reciklirani materijali takmiče u jednakim uslovima sa prvobitnim materijalima, stvori ekonomiju obima za rešenja i uspostavi sisteme za praćenje i mehanizme finansiranja.

 

Izvor: https://www.worldenvironmentday.global/?gclid=EAIaIQobChMI5O3kl8mk_wIVGNd3Ch3vCg9gEAAYASAAEgLsH_D_BwE