Svetski dan prevencije utapanja, proglašen Rezolucijom Generalne skupštine UN  A/RES/75/273 „Globalna prevencija utapanja“ iz aprila 2021. godine, obeležava se treći put od ustanovljenja, 25. jula, pod sloganom: „Svako se može utopiti, ali niko ne bi trebao.“

Sve zainteresovane strane se pozivaju da obeleže Svetski dan prevencije utapanja, podižući svest o šest, na dokazima zasnovanih, jeftinih intervencija prevencije utapanja, naglašavajući potrebu za hitnim, koordinisanim i multisektorskim delovanjem na proverenim merama, koje zemlje i organizacije mogu koristiti da drastično smanje rizik od utapanja, kao što su:

1. Postaviti barijere koje kontrolišu pristup vodi

Globalno, najveće stope smrtnih slučajeva usled utapanja javljaju se kod dece uzrasta 1-4 godine, od kojih se većina udavi veoma blizu kuće. Globalni izveštaj o utapanju identifikuje faktore rizika za utapanje kod dece kao što su:

• izostanak ili neadekvatan nadzor,
• nedostatak barijera za sprečavanje pristupa vodi i
• niska svesnost o opasnosti, kod odraslih koji čuvaju decu.

2. Omogućiti bezbedna mesta, daleko od vode, za čuvanje dece predškolskog uzrasta, sa osposobljenim pružaocima ovih usluga

Deca uzrasta 1–4 godine su najpodložnija utapanju jer su veoma pokretna i mogu pasti u otvorenu vodu ili nepravilno zatvorene kolekcije vode iz kojih ne mogu izaći. Nedostatak roditeljeve ili starateljeve svesti o rizicima i prevenciji utapanja u detinjstvu, neadekvatan nadzor i prečesti ili dug boravak u blizini vodenih površina predstavljaju značajne faktore rizika za utapanje u ovoj starosnoj grupi.

3. Podučavati veštini plivanja (obuke neplivača), bezbednosti na vodi i bezbednog spasavanja

Najbolje bi bilo da svi koristimo samo uređene plaže predviđene za plivanje (bove ograničavaju zonu za plivače, postoje uputstva za upotrebu i spasilačka služba). Plažu je najbolje koristiti u radno vreme spasioca a plivati samo u obeleženim zonama. Ovo naročito treba praktikovati kada idemo sa decom i objašnjavati im, najbolje tokom celog odrastanja, dok još na plaže idu sa odraslima. 

4. Obučavanje posmatrača i namernika u bezbednom spasavanju i reanimaciji

Spasavanje i reanimacija su ograničenog uticaja na smanjenje smrtnosti od utapanja i morbiditet (resursi su isplativiji kada se primene na druge mere prevencije utapanja) ali obučenost  namernika za spasavanje i reanimaciju mogu da načine razliku između života i smrti kod pojedinca koji se nalaze u situaciji utapanja. Korisno je proći profesionalne obuke pružanja prve pomoći. 

5. Uspostaviti i sprovoditi propise o bezbednoj plovidbi, transportu i trajektu; i 

6. Poboljšati upravljanje rizikom od poplava. 

Ove godine, 76. Svetska zdravstvena skupština SZO usvojila je svoju prvu rezoluciju o prevenciji utapanja. Rezolucija prihvata poziv Generalne skupštine Ujedinjenih nacija da SZO koordinira aktivnosti u okviru sistema UN na prevenciji utapanja i omogući obeležavanje Svetskog dana prevencije utapanja, 25. jula, svake godine.

Ovaj događaj globalnog karaktera služi kao prilika da se istakne tragičan i dalekosežan uticaj utapanja na porodice i zajednice i da se ponude rešenja kako bi se ono sprečilo i spasili životi.

Procenjuje se da se svake godine u svetu utopi 236.000 ljudi, a utapanje je među deset vodećih uzroka smrti dece i omladine uzrasta od 1 do 24 godine. Više od 90% smrtnih slučajeva utopljenika dešava se u rekama, jezerima, bunarima i rezervoarima za vodu u domaćinstvima, kao i u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, pri čemu su deca i adolescenti u ruralnim područjima više pogođeni.

Utapanje i brojevi

• Utapanje je uzrok više od 2,5 miliona smrtnih slučajeva u svetu koji se mogu sprečiti u toku protekle decenije (ovaj broj ne uključuje slučajeve koji se mogu pripisati katastrofama poput poplava i incidenata u vodnom saobraćaju);
• SZO procenjuje da je 2019. godine 235.600 ljudi u svetu umrlo usled utapanja;
• To je značajno međunarodno pitanje koje do danas ostaje uglavnom neprepoznato u odnosu na njegovu veličinu i posledice;
• Utapanje je među deset vodećih uzroka smrti kod dece i mladih uzrasta od 1 do 24 godine u svakom regionu sveta;
• Više od 90% smrtnih slučajeva usled utapanja dešava se u rekama, jezerima, bunarima, posudama za skladištenje vode u domaćinstvu i bazenima za plivanje, kao i u slabo i srednje razvijenim zemljama;
• Katastrofe povezane sa poplavama sve više pogađaju milione ljudi širom sveta, delimično zbog povećanja štetnog uticaja klimatskih promena, a utapanje je vodeći uzrok smrti tokom poplava;
• Preko 60% svih smrtnih slučajeva utopljenika je u regionima zapadnog Pacifika i jugoistočne Azije. Stope umrlih od utapanja na 100.000 stanovnika su najviše u regionu zapadnog Pacifika, a zatim u afričkom regionu;
• Stope utapanja razlikuju se za preko 68 puta između zemalja sa najnižom i najvećom stopom;

• U Srbiji je tokom 2020. godine zabeleženo 55 smrtnih slučajeva usled davljenja i potapanja, od toga 45 (81,8%) među osobama muškog pola, a 10 (18,2%) među osobama ženskog pola.

Utapanje je problem koji pogađa sve nacije sveta. Ono se može svakom desiti, ali nikom ne bi trebalo da se desi, jer se svako utapanje može sprečiti organizovanim merama društva.

 
                                                                                                          
Pixabay

Obuka neplivača uzrasta od 5 do 11 godina je jedna od najboljih mera prevencije utapanja, naročito u gradovima na velikim rekama.

#DrowningPrevention

Izvor:

1. https://www.who.int/campaigns/world-drowning-prevention-day/2023
2. Preventing drowning: an implementation guide. Geneva: World Health Organization; 2017. Licence: CC BY-NC-SA 3.0 IGO.