Prema podacima SZO, toplotni talasi, ili vrućina i vruće vreme koji mogu da traju nekoliko dana, mogu imati značajan uticaj na društvo, uključujući porast smrtnih slučajeva od toplote. Toplotni talasi su među najopasnijim prirodnim nepogodama, ali retko dobijaju adekvatnu pažnju jer njihov broj smrtnih slučajeva i razaranja nisu uvek očigledni. Jedno istraživanje je otkrilo da se u svetu od 2000. do 2019. svake godine dogodilo oko 489.000 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom, uključujući više od 70.000 umrlih tokom toplotnog talasa u Evropi 2003. godine.
Izloženost stanovništva toploti se povećava zbog klimatskih promena. Primećeno je da ekstremni temperaturni događaji rastu po učestalosti, trajanju i veličini. Između 2000. i 2016. godine broj ljudi izloženih toplotnim talasima je porastao za oko 125 miliona.
Iako se uticaji toplote mogu pogoršati u gradovima, zbog efekta “urbanog toplotnog ostrva”, život i dobrobit neurbanih zajednica takođe mogu biti ozbiljno poremećeni tokom i nakon perioda neuobičajeno vrućeg vremena.
Toplotni talasi mogu da opterete zdravstvene i hitne službe i takođe povećaju opterećenje za snabdevanjem zdravstveno bezbednom vodom za piće, energijom i ugroze transport, što dovodi do nestašica struje ili čak nestanka struje. Bezbednost hrane i sredstava za život takođe može biti ugrožena ako ljudi izgube useve ili stoku zbog ekstremne vrućine, ili se pokvare skladištene namirnice. U toku talasa vrućine češći su i požari.
Preporuke:
- Stan ili kuću držite zasenjenom tokom dana (spuštene roletne, navučene zavese, spuštene tende…) a provetravjte noću, tako da prozore i vrata pritvarate kako se približava kraj jutra.
- U idealnom slučaju, sobna temperatura bi se trebala održavati ispod 32°C tokom dana i 24°C tokom noći. Ovo je posebno važno za bebe ili ljude koji su stariji od 60 godina ili imaju hronično oboljenje.
- Ako je stan ili kuća klimatizovana, treba zatvoriti vrata i prozore radi uštede električne energije i kako bi se osiguralo da snabdevanje strujom ostane dostupno (smanjuje se mogućnost prekida električnog snabdevanja u celoj zajednici).
- Klima-uređaje koristite racionalno, tako da razlika u odnosu na spoljašnju temperaturu ne prelazi 10 stepeni.
- Električni ventilatori mogu pružiti olakšanje, ali kada je temperatura iznad 35°C, ne mogu se sprečiti određena pogoršanja zdravlja uzrokovana toplotom. Važno je piti tečnost.
- Ograničite svoje aktivnosti na otvorenom na jutarnje i večernje sate.
- Pre izlaska napolje, zaštitite se od sunca tako što ćete nositi svetliju odeću i obuću od tanjeg prirodnog materijala, šešir/kapu sa širim obodom (takođe vas hladi), naočare za sunce sa zaštitom od UV zračenja i stavljanjem krema za zaštitu od sunca sa SPF 15 ili više (na deklaracijama najefikasnijih proizvoda piše „široki spektar” ili „UVA/UVB zaštita”).
- Nosite ličnu flašu sa vodom (za jednokratnu upotrebu a ako je za višekratnu upotrebu, vodite računa da je od saklene, inoks ili odgovarajuće plastične ambalaže za višekratnu upotrebu, kao i da se flaše redovno peru).
- Smanjite fizičku aktivnost. Ako morate da vežbate ili budete fizički aktivni, popijte dve do četiri čaše hladne, bezalkoholne tečnosti svakog sata.
- Kod pojačanog znojenja nadoknadite izlučene minerale slanijim supama, mineralnim vodama ili tečnostima sa dodatkom minerala (elektroliti koji se kupuju u apotekama, sportski napici i sl).
- Dok ste napolju, tražite senovitu stranu ili se češće odmarajte u senovitim predelima.
- Ukoliko nemate ličnu flašu sa pijaćom vodom, koristite javne fontane sa pijaćom vodom (na plažama i bazenima), javne cisterne sa pijaćom vodom na glavnim raskrsnicama ili česme sa bezbednom vodom za piće.
- Ukoliko vozite duže od 2 sata, pravite pauze za rehidraciju i odmor.
- Ne ostavljajte decu ili životinje u parkiranim vozilima.
- Ne ostavljajte u automobilu flaše sa vodom.
- Pozovite i redovno obilazite starije rođake i komšije.
- Poseban oprez kod:
- Odojčadi i male dece, jer imaju nezrelu termoregulaciju, manju telesnu masu i volumen krvi, visok nivo zavisnosti od roditelja i staratelja, osetljiviji su na dehidraciju i povećanog rizika u slučaju dijareje;
- Starijih i veoma starih ljudi, zbog promena u termoregulaciji, prisustva hroničnih oboljenja, smanjene funkcije bubrega, teže fizičke pokretljivosti i usamljenosti.
- Hronično obolelih, zbog smanjene sposobnosti za termoregulaciju, opasnosti od akutnih pogoršanja (inafrkt, šlog i sl) i potrebe da se redovno uzimaju lekovi.
- Siromašnog stanovništva, zbog otežanih uslova stanovanja;
- Hospitalizovanih i institucionalizovanih, zbog potencijalnog nedostatka klimatizacije, lošijeg zdravstvenog stanja i sl.
Izvori:
- https://www.who.int/health-topics/heatwaves#tab=tab_1
- Public health advice on prevent health effects of heat. WHO Regional Office for Europe. 2011; Pp.:5-7. WHO/EURO:2011-2510-42266-58691. https://iris.who.int/bitstream/handle/10665/341580/WHO-EURO-2011-2510-42266-58691-eng.pdf?sequence=1