Rad na unapređenju zdravlja urbanih zajednica kao polaznu osnovu uzima razmatranje svih onih činilaca koji u osnovi određuju zajednicu kao takvu. Ako bismo navodili elemente koji u ukupnom uticaju presudno deluju na zdravlje jednog grada, spisak bi sasvim sigurno uključivao obezbeđivanje potrebne infrastrukture, očuvanje prirode i životne okoline ali i kvalitetnu brigu o ljudima koji posmatranu zajednicu čine.

Iako se, na prvi pogled, uočavaju brojna preklapanja pomenutih elemenata u funkcionalnom smislu, perspektiva koju stičemo razmatranjem važnosti brige o ljudima, omogućava drugačiji način posmatranja svih ostalih elemenata jedne zdrave urbane zajednice. Zdravu zajednicu na prvom mestu čine zdravi stanovnici, što nas dovodi i do pitanja koji to činioci deluju na zdravlje pojedinca, a posledica su socijalnih uticaja i načina života u posmatranoj zajednici, koju želimo da unapredimo do statusa zdravog grada?

Istraživanja su obrađivala ovu temu u dužem vremenskom razdoblju, i izdvojila određene društvene činioce koji mogu biti povezani sa uticajem na zdravstvene ishode, a koji uobičajeno obuhvataju uslove u kojima se ljudi rađaju, razvijaju, rastu, rade, i sveukupno - žive. U uobičajenim podelama, najčešće se navode određeni faktori koji se nazivaju „socijalne determinante zdravlja“, a koji su opisani kao činioci uticaja na zdravlje u ljudskim zajednicama (uz poseban interes za uticaj u zajednicama gradskog tipa): stanovanje, prihodi, obrazovanje, bezbedno okruženje, društvena uključenost i učešće u odlučivanju, zaposlenost, uslovi rada, socijalna podrška, transport, dostupnost usluga. Iz prethodno iznetog se jasno uočava čitav niz različitih faktora koji se lako mogu povezati sa uticajem na zdravstvene ishode, a koji mogu biti i pod značajnom društvenom kontrolom u sklopu procesa dostizanja i ispunjavanja ciljeva zacrtanih u konceptu zdravog grada.

Institut za javno zdravlje Niš, Institut za javno zdravlje Vojvodine i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd već godinama zajednički obeležavaju Dan zdravih gradova, a od prošle godine se inicijativi pridružio i Institut za javno zdravlje Kragujevac. Ove ustanove ukazuju na značaj uticaja socijalnih determinanti na zdravlje i potrebu za snažnim kontinuiranim  intersektorskim delovanjem na svim nivoima, uz dalji razvoj mehanizama participatornog odlučivanja i omogućavanje većeg učešća građana u izgradnji i razvoju zajednica u kojima žive, obrazuju se i rade.   

Rad na otklanjanju nepovoljnih uticaja socijalnih determinanti zdravlja – put ka ostvarenju zdravog grada

Kao što je objašnjeno u samoj definiciji zdravog grada, od ključnog značaja je naglašavanje procesa dostizanja određenih ciljeva, što se u ovom pogledu reflektuje kao delovanje u smeru razvoja i unapređenja socijalnog aspekta zajednice. Razvoj pojedinca i ispunjenje ličnih potencijala donose nedvosmislene koristi široj zajednici, a nemogući su bez dobre brige o zdravlju - upravo se na toj tački preseka temelji opravdanje za posvećivanje pažnje socijalnim determinantama zdravlja. Podaci iz istraživanja takođe su jasni – kao primer koji dobro ilustruje važnost ujednačenog društvenog razvoja, može poslužiti opažanje razlika u očekivanom trajanju života. Podaci iz jedne zapadnoevropske zemlje navode da su razlike u očekivanom trajanju života u periodu 2020-2022. godine, između najrazvijenijih i najslabije razvijenih oblasti bile 4,3 godine za žene i 7,2 godine za muškrace, očekivano, u korist najrazvijenijih oblasti. Sa druge strane, istraživanje iz 2019. godine, iz iste zemlje, navodi da je rizik od prevremene smrti u najmanje razvijenoj petini oblasti bio oko 33% veći za ženski pol i oko 43% veći za muški pol u odnosu na petinu koja je bila najviše razvijena. Ovakva istraživanja dodatan su podsticaj donosiocima odluka za odabir i sprovođenje javnih politika koje imaju za cilj otklanjanje društvenih razlika koje mogu rezultovati pogoršanim zdravstvenim stanjem određenih urbanih zajednica. Interesantno je i zapažanje iz jedne velike evropske prestonice, u kojoj su istraživane razlike u očekivanom trajanju života u oblastima oko putničkih stanica iste linije metroa – očekivano trajanje života je bilo manje u proseku za po jednu godinu za svaku metro stanicu, što se linija više približavala manje razvijenim delovima grada. Ne treba ispustiti iz vida i važnost percepcije problema i kvaliteta znanja o socijalnim determinantama zdravlja koji je zastupljen kod donosilaca odluka – istraživanje koje je pokušao da opiše znanja i stavove donosilaca odluka iz 13 velikih evropskih gradova, donelo je zanimljive rezultate. Većina je shvatala nejednakosti u zdravlju kao razlike u očekivanom trajanju života (što otvara prostor za mnoga unapređenja); otklanjanje nejednakosti je ipak kod većine bilo viđeno kao prioritet, dok su kao prepreke bile navedene birokratske procedure i finansije.  

Sveukupno, važno je napomenuti i sledeće – obično se u razmatranjima potencijalnih rešenja opaženih problema može ponuditi model preventivne akcije, usmeren ka promeni ponašanja koja nepovoljno utiču na zdravlje pojedinca (npr. pušenje, nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost). Ovakav pristup obično neće dati željeni efekat u društveno najranjivijoj grupi, ili će efekti biti samo mali i kratkotrajni. Strukturne promene u životnim uslovima i društvenim mogućnostima su rešenja koja se mogu pokazati mnogo uspešnijim u ovom pogledu.

Uvećanje svesti o važnosti ličnog doprinosa građana u unapređenju sopstvenog zdravlja i zdravlja zajednice, stoga treba da bude prepoznato kao značajan činilac iz javnozdravstvenog ugla. Dostizanje ideala zdravog grada omogućava se i participatornim pristupom u iznalaženju najboljih rešenja, u kojima se kroz međusobnu podršku ostvaruje napredak najranjivijih populacija i smanjenje nepovoljnog uticaja određenih socijalnih determinanti zdravlja. Neki od ovih problema zahtevaju uporedno delovanje više različitih društvenih sektora – npr. rešavanje problema nezaposlenosti ne mora se uvek isključivo povoljno odraziti na pitanje usvajanja pravilnih obrazaca ishrane; programi koji imaju za cilj sveobuhvatno delovanje na faktore značajne u doba ranog rasta i razvoja zahtevaju resurse koji su često ograničeni i moraju se obezbediti preraspodelom iz drugih oblasti; problemi bolesti zavisnosti kompleksna su tema, koja zahteva specijalizovan i sveobuhvatan pristup u rešavanju, itd.

Navedeni primeri jasno formulišu usku povezanost razvoja na putu zajednice ka zdravom gradu sa delovanjem koje prevashodno zahteva organizaciona unapređenja, stručne kompetencije i podršku donosilaca odluka. Tek udruženim delovanjem svih neophodnih i odgovornih društvenih aktera mogu se ostvariti najkvalitetnija rešenja za definisane probleme iz spektra socijalnih odrednica zdravlja, a na koja nas podaci iz literature jasno upućuju.

Koncept zdravog grada

Svetska zdravstvena organizacija naglašava da je, kada razmišljamo o konceptu zdravog grada, važnost procesa putem kojih težimo da postignemo određene ciljeve u zdravlju, veća od važnosti dostizanja samih krajnjih ishoda. Ukoliko u određenom gradu postoji svest o značaju zdravlja, kao i aktivni procesi koji teže da određene ciljeve u zdravlju ostvare, trenutno zdravstveno stanje posmatrane zajednice ne mora biti ključan činilac u odlučivanju da li je grad u celini „zdrav“. Čak ni dostizanje ciljeva iskazanih u određenim zdravstvenim parametrima ne može biti pouzdan pokazatelj da li su jedan određen grad ili zajednica „zdravi“. Zdravim gradom se smatra zajednica koja neprekidno radi na stvaranju i unapređenju fizičkog i socijalnog okruženja, kao i na uvećanju onih resursa koji omogućavaju ljudima da se uzajamno podržavaju u ostvarivanju svih životnih potreba i maksimalnom razvitku ličnih potencijala. Posvećenost zdravlju i organizovani napori na ostvarenju ideala zdravog grada, zahtevi su koji se stavljaju pred one koji žele da svoju zajednicu u kojoj žive učine zdravom.

Koji su osnovni ciljevi koje treba da dostigne jedan zdrav grad? Svetska zdravstvena organizacija navodi niz dostignuća, čijem ostvarenju treba da teži jedan zdrav grad:

• čisto, bezbedno i kvalitetno fizičko okruženje (npr. objekti za stanovanje)
• negovanje ekosistema koji je stabilan u sadašnjosti, i dugoročno održiv
• snažna zajednica, u kojoj se baštine odnosi međusobnog uvažavanja i podrške
• visok stepen uključenosti i nadzora od strane građana u procesima donošenja odluka koje utiču na njihove živote, zdravlje i blagostanje
• obezbeđivanje osnovnih životnih potreba (hrana, voda, bezbednost, stanovanje, prihodi itd.) za sve stanovnike grada
• dostupnost raznih resursa i raznolikih iskustava, sa mogućnostima široke ponude kontakata, interakcije i komunikacije
• raznovrsna, vitalna i inovativna ekonomija
• povezanost sa prošlošću grada, kroz vezu sa njegovim kulturnim nasleđem, kao i sa drugim zajednicama i pojedincima
• dostupna i kvalitetna zdravstvena zaštita
• dobro zdravlje zajednice (visoke vrednosti pokazatelja zdravlja i niske vrednosti pokazatelja oboljevanja).

Posetite stranicu „Novi Sad – zdrav grad“.