Institut za javno zdravlje Vojvodine i ove godine obeležava Oktobar, mesec pravilne ishrane i 16. oktobar, Svetski dan hrane, kao i 8. novembar, Evropski dana pravilne ishrane i kuvanja zajedno sa decom (European Day of Healthy Food and Cooking with Children).

Kampanja Oktobar – mesec pravilne ishrane je usmerena na edukaciju stanovništva o pravilnoj ishrani, kao jednom od najznačajnijih faktora u prevenciji hroničnih nezaraznih bolesti. Cilj aktivnosti u okviru kampanje je informisanje najšire populacije, a posebno dece i mladih, kao i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani. Ostvarivanje predviđenih aktivnosti moguće je komplementarnim angažovanjem zdravstvenih i obrazovnih ustanova, uz učešće zaposlenih, učenika i njihovih roditelja, medija (štampe, televizije, radija) društveno-humanitarnih, sportskih, rekreativnih, kulturnih i drugih organizacija i udruženja.

Organizacija za hranu i poljoprivredu (Food and Agriculture Organization, FAO) svake godine obeležava 16. oktobar – Svetski dan hrane, dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar – Svetski dan hrane obeležava od 2001. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Tema ovogodišnjeg Svetskog dana hrane je „Voda je život, voda je hrana – sačuvajmo svaku kap!”. 

Voda je neophodna za život na Zemlji. Pokriva većinu Zemljine površine, čini preko 50% našeg tela, učestvuje u proizvodnji naše hrane i podržava život.

Ali ovaj dragoceni resurs nije beskonačan i moramo prestati da ga uzimamo zdravo za gotovo. Ono što jedemo i način na koji se ta hrana proizvodi utiče na postojanje i održivost vode.

Voda je neophodna za život na Zemlji. Ona čini preko 50% našeg tela i pokriva oko 71% Zemljine površine. Samo 2,5% vode je sveže, pogodno za piće, poljoprivredu i većinu industrijskih upotreba. Voda je pokretačka snaga za ljude, privrede i prirodu i temelj naše hrane. Poljoprivreda na globalnom nivou u svom procesu iskorišćava 72% slatke vode, ali kao i svi prirodni resursi, slatka voda nije beskonačna.

Brz rast stanovništva, urbanizacija, ekonomski razvoj i klimatske promene stavljaju vodne resurse planete pod sve veći stres. U isto vreme, resursi slatke vode po osobi su opali za 20% u proteklim decenijama, a dostupnost i kvalitet vode se brzo pogoršavaju zbog decenijama lošeg korišćenja i upravljanja, prekomernog kopanja podzemnih voda, zagađenja i klimatskih promena. Rizikujemo da rastegnemo ovaj dragoceni resurs do tačke bez povratka.

Danas 2,4 milijarde ljudi živi u zemljama koje imaju problem sa vodom. Mnogi su mali poljoprivrednici koji se već bore da zadovolje svoje svakodnevne potrebe, posebno žene, starosedeoci, migranti i izbeglice. Konkurencija za ovaj neprocenjivi resurs se povećava kako nestašica vode postaje sve veći uzrok sukoba.

U svetu je oko 600 miliona ljudi kojima život zavisi od dostupnosti i ispravnosti vode za piće, od vodenih sistema za proizvodnju hrane, zatim trpe posledice zagađenja, degradacije ekosistema, neodrživih praksi kao i klimatskih promena.

Šta svako od nas može da uradi? 

• U ishrani koristite namirnice čija proizvodnja zahteva manju količinu vode.

Birajte sezonsko voće i povrće. U svojoj ishrani koristite mahunarke kao što su pasulj i sočivo, kao i orašaste plodove za čiju proizvodnju nije potrebna velika količina vode. Izbor ovih namirnica pomaže očuvanju vodenih resursa na planeti, a istovremeno dodaje raznolikost vašem tanjiru.

• U ishrani prednost dajte svežim neprerađenim namirnicama.

Kada kupujete hranu birajte svežu umesto industrijski prerađenu hranu zato što je zdravija i ne zahteva veliki utrošak vode. Uravnotežena ishrana je važan deo očuvanja zdravlja, a istovremeno podržava očuvanje biodiverziteta i zdravlja naše životne sredine.

• Ne bacajte hranu!

Za proizvodnju hrane potrebno je mnogo vode. Zapamtite – ostaci hrane sadrže vodu, pa svako bacanje hrane znači i rasipanje vode. Planirajte obroke unapred. Napravite spisak za kupovinu namirnica i kupujte samo ono što vam je potrebno kako biste smanjili bacanje hrane. Hranu preostalu nakon obroka pokušajte da upotrebite za pripremu drugog obroka ili je iskoristite kao kompost.

• Štedite vodu!

Kraće se tuširajte, popravite česme koje cure, ne puštajte vodu da nepotrebno teče, sakupljajte kišnicu ili upotrebite vodu u kojoj se kuvalo povrće za zalivanje biljaka.

• Ne zagađujte vodu!

Ne bacajte otpad od hrane, ostatke iskorišćenog ulja, lekove kojima je istekao rok i hemikalije u kanalizaciju. Ukoliko imate septičku jamu redovno je čistite i praznite. 

• Učestvujte u akcijama čišćenja vodenih resursa.

Uključite se i učestvujte u čišćenju lokalnih reka, jezera, mora ili močvara. Programi i inicijative čišćenja mogu da smanje zagađenje, istovremeno razvijajući svest zajednice o važnosti očuvanja zdravlja ekosistema.

• Štedite energiju!

Za proizvodnju energije potrebna je velika količina vode. Kupite energetski efikasne kućne aparate i ugasite svetlo kada izađete iz sobe. Kada ne koristite svoje elektronske uređaje (pametne telefone, računare ili tablete) isključite ih.

• Kupujte odeću od prirodnih materijala.

Kada kupujete odeću, birajte prirodne materijale poput pamuka ili vune umesto sintetičkih opcija za čiju proizvodnju je potrebno dosta energije. Sintetički materijali, poput poliestera ili akrila, često oslobađaju mikroplastiku koja može proći kroz procese filtracije ulazeći u naše vodene sisteme i na kraju u lanac ishrane.

• Budite u toku sa najnovijim informacijama u vezi sa očuvanjem voda.

Informišite se o rešenjima za očuvanje vodenih resursa u vidu zajedničkih akcija. Podelite ovo znanje sa prijateljima i porodicom kako biste ih podstakli na akciju.

Potrebna je zajednička akcija predstavnika vlade, privatnog sektora, poljoprivrednika, akademske zajednice, civilnog društva i pojedinaca na rešavanju globalnih izazova u vezi sa vodom, a sa ciljem povećanja proizvodnje hrane i drugih osnovnih poljoprivrednih proizvoda koji zahtevaju manji utrošak vode kako bi se osiguralo da se voda ravnomerno raspoređuje, da se naši sistemi vodene hrane očuvaju i da niko ne bude uskraćen.

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje i ove godine u okviru obeležavanja Svetskog dana hrane, 16. oktobra, aktivnosti usmerava na edukaciju najšire populacije, a posebno dece i mladih, kao i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja pojedinaca u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani. Ove godine je povodom Svetskog dana hrane raspisan konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana čuva tvoje zdravlje” sa ciljem podsticanja zdravstvenovaspitnog rada u predškolskim ustanovama i školama na temu značaja pravilne ishrane za zdravlje, a biće organizovana i predavanja, tribine i izložbe.

I ove godine je Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” sa mrežom okružnih instituta/zavoda za javno zdravlje raspisao konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola na temu „Pravilna ishrana = zdravlje” sa ciljem podsticanja zdravstvenovaspitnog rada u predškolskim ustanovama i školama na temu značaja ishrane za zdravlje.

Izvor: https://www.fao.org/world-food-day/en

• Konkurs za likovne i literarne radove
• Bojanka.pdf
• Ishrana_dece_prezentacija.ppt
• Pravi_pravcati_kuvar.pdf
• Preporuke_u_ishrani_prezentacija.ppt
• Rabni_list_moj tanjir.pdf
• pravilna_ishrana.pdf